Narodno blagostanje

а

15. фебруар 1941.

Закон о банкама не може обновити поверење у банке. Оне га морају стећи својим радом, а за то је потребно уклонити законску препреку. Ако је беспредметно говорити о закону самом, онда но појединим његовим одредбама, као што је питање структуре банкарства или контроле. В. Розенберг обратио је пажњу на постојање великог броја малих банака код нас, које се не могу да баве финансирањем привредне делатности, него је то препуштено већим банкама, којих има мало. Он сматра да је потребно решити питање тих банака, да ли да им се законом омогући пословање, или да буду ликвидиране. Те банке финансирају сељака и дају кредите за потрошњу. Само њихово постоја-

ње изражава потребу за њима, што не искључује

и потребу да буду реформисане. Закон не би смео да их осуди на пропаст. У нормалним приликама велике банке преузимају мале и тако кредитни по-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _

Страна 101

слови добијају здраве основе. Законска ликвидација не би се могла извршити без тешког потреса. Најмање би имало смисла предузети такву меру у садашњој ситуацији. Али док се не одстрани криза банкарства дотле се не може очикивати нн процес фузионисања код банака.

Мораториум истиче 1941. Не чекајући законски рок требало би га укинути. Међутим, изгледа да ће он бити продужен. У Бановини Хрватској дискутује се како да се банкама врати поверење публике. Место да се уклони главна запрека, из-

гледа да ће она бити продужена. По вестима које

су допрле у штампу израђен је нацрт о продужењу мораториума. Меродавни сигурно сматрају да је то једна од мера санације банака, јер продужују мораториум покрећући питање санације. Обрнуто, први предуслов санације је укидање мораториума.

Беј # реке ка. Њекна јава

Petnaesto amerikansko pismo L BERMJUDA — FISKALNI I SOCIJALNI RAJ |

Atlanski okean je vrlo siromašan ostrvima. Između Evrope, Severne Amerike i Afrike ima svega tri grupe ostrva: Bermjuda, Azori i Madera. Bermjuda ie grupa od 150 malih ostrva koja su od Njujorka daleko 40 časova brodom, a pet avionom. Bermjuda leži jugoistočno od Njujorka i prestavlja centralnu tačku za ceo saobraćaj, brodarski i avionski, između Evrope i Južne Amerike, Afrike i Južne Amerike, Kanade i Severne Amerike sa Južnom Amerikom, a delom Severne Amerike s Evropom. Zbog toga ie ona od uvek bila važna etapa, naročito u doba sporog brodarskog saobraćaja. Bermjuda je engleska Коlonija i ako je pod nosom Severne Amerike. U poslednje vreme se mnogo govori i piše o tome da je Amerika traži od Engleske radi izgradnje jedne pomorske baze za odbranu zapadne hemisfere. Verovatno da će do toga i doći, ali tek ako Amerika i fOrmalno uđe u rat, ier za sada ie mnogo zgodnija kontrola saobraćaja preko Atlanskog okeana od strane Engleske, koja je zaraćena zemlja.

Za sada su ostrva bila ne samo pravno Već i kulturno pod iskliučivim uticajem Engleske, ali se u poslednje vreme engleski uticaj povlači ispred amerikanskog. Bermjuda je najlepša zimska vazdušna banja na svetu. Neki vele da je teško reći, da li ie lepša ona ili kaliforniska zapadna obala, a naročito Holivud i Long Bič. Za moi ukus Bermjuda je mnogo lepša. Kalifornija je već prenaseliena. Između Holivuda i Bermjude je ona ista razlika koja je bila između Nice i Juan les Pins pre dvadeset godina. lako su Njujork i cela istočna obala Severne Amerike, zajedno sa Kanadom, mnogo bliže Bermjudi no Kalifornija, pa čak i Floridi, ipak se Amerikanci do skora nisu interesovali za Bermjudu — bar ne u masi. Pojedini Amerikanci se već više od sto godina interesuju za niu, većinom književnici (Mark Tven), umetnici i ljudi koji su tražili povučen život nalik na Robinzonov. Ima i danas mesta na Bremijudi u kojima se može živeti kao na Robinzonovom ostrvu. Ali po-

slednjih godina, zahvaljujući avijaciji, turizam amerikanaca na Bermjudi neobično raste. Pet časova letenja između Njujorka i Bermjude omogućuje роslovnim ljudima u Njujorku da nedelino po nekoliko dana provedu na Bermjudi. Tako je Bermjuda postala za Niujork ono što je od prilike Aranđelovac za Beograd. Avionski saobraćaj između Njujorka i Bermjude je Vrlo živ.

U reklamama Bermjude u Americi može se čitati kako na njoj nema automobila. To je istina, a to je za Amerikance deveto čudo, a za mnoge od njih najlepši san, Ostrva su tako mala i delom tako Stenovita da nema uopšte mesta za automobil. Promet se na većem otstojanju vrši biciklom ili kolima koja obično vuče jedan konj. Amerikanci su pokupovali već najveći deo zemlje i podigli vile. A ioš mnogo ranije, dok su Englezi bili glavni turisti, podignuto ie nekoliko velikih hotela koji stoje usamljeni u sred niskih kućica kao kakve tvrđave.

Može se reći da se u poslednje vreme u Ame-

rici razvio fanatizam za Bermjudom. Sve je veći broj

Amerikanaca koji emigrira na Bermjudu, prenoseći sve svoje imanje i uzimajući tamošnie podanstvo. Jedan mi ie Amerikanac objasnio ogromne koristi koje mu pruža Bermjuda prema Americi. Ма Вегтјиdi nema dohodarine, nema nikakvih dažbina na nasledstvo ni na poklone, nikakve poreze na kapital i na svojinu uopšte, nikakve poreze na poslovni promet ni na prenos nepokretnosti ni imovine uopšte, nema ni školske takse. Na nepokretnost se plaća 0,3 do 92,70 od hiljade od vrednosti koja se vrlo nisko ceni. Kuća na pr. sa zemljištem u vrednosti od 75.000 dolara procenjuje poreska vlast sa 28.000 dolara. Carine su veoma niske: na englesku robu iznose svega 10%, a na onu iz ostalih zemalja 12,5% pri čemu treba imati u vidu da je veliki deo artikala uopšte slobodan od carine. Ima zemalja u kojima bi se smatralo za veleizdaju kad bi se tražilo da se poreski sistem svede na bermjudski. Ovo je poresko stanje