Narodno blagostanje

| i

| \ | | Ni у 1

Страна 104

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 7

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Sadioci duvana Južne Srbije preko Polioprivredne komore i svog udruženja podneli su memorandum vladi povodom otkupa duvana berbe 1940. U njemu se kaže: da je Uprava monopola pre otkupa povisila ranijš objavljene cene za 50% i proizvođači su držali da će kod otkupa dobiti za 50% više nego što su dobili 1939. Pred sam otkup duvana Uprava monopola je zavela nov: sistem klasifikaci:e duvana sa takozvanom >»strogom procenom« i rezultat toga je bio da su se otkupne cene kretale između 920 i 25 dinara, u visini prosečne otkupne cene berbe 1989 (24

Naša duvanska politika

din. po 1 kg). U memorandumu se tvrdi da sadašnje otkupne cene ne mogu da pokriju ni proizvodne troškove, a kamoli

da daju neku dobit. Za otkup duvana u Hercegovini se kaže da je prošao »bez znatnih trzavica« i da je prosečna cena prebacila 30 din: po 1 kg.

Ovai memorandum potlseća mnogo na diskusiju koja se prošle godine vodila između »Hrvatskog dnevnika« i sadilaca duvana Južne Srbije povodom cenovnika kojim je zavedsna ponovo za hercegovački duvan IIa kategorija. Tada su ovi isticali da je južnosrbijanskom duvanu smanjena cena a hercegovačkom povišena, dok je »Hrvatski dnevnik« tvrdio da je time uklon:ena jedna nepravda koja je činjena godinama Hercegovini nepovoljnim procenama duvana kod dtkupa i ukidanjem Ila kategorije. Diskusila je prekinuta kada је

Uprava monopola izdala saopštenje kojim je Dobila preteriva-

nje i jedne i druge strane. Statističkim podacima, koje je tada objavila, Uprava monopola je dokazala da je u periodu od 1932 do 1938 bilo godina kada je prosečna cena hercegovačkog duvana bila viša od one južnosrbijanskog i obratno. Ona je zavisila od merila kože je primenieno kod cena kvaliteta i kako ovaj nije bio svake godine isti, to se i otkupna cena menjala.

Nije isključeno da je kod otkupa južnosrbijanskog duvana berbe 1940 primenjeno slično merilo, što je imalo za posledicu nižu otkupnu cenu. Strožije mere Uprava primenjuje u dva slučaja: kad je izvoz otežan i postoji opasnost da ćemo imati velike rezerve i kada se kod otkupa ustanovi veći Dprocenat rđavog duvana pomešamog sa dobrim. Ove godine izgledi za izvoz duvana nisu povolmi. Najveći kupac u kontinentalnoj Evropi (Nemačka) kupio je velike količine duvana u Bugarskoj i ima malo verovatnosti da će i od nas štogod da kupi. Za naš duvan ostaju prema tome ostale •vropske zemlje, na čijim tržištima treba da izdržavamo konkurenciju turskog i grčkog duvana. Naš izvoz, koji prosečno iznosi 2—8 mil. kg. godišnje, mogao bi se povećati, ako bi otpala konkurencija turskog ili grčkog duvana, ili ako bi se povećala potrošna u zemljama uvoznicama, a za ovo drugo nema izgleda sada za vreme rata.

Što se tiče mešania rđavog duvana sa dobrim, ono je vrlo često. U »Glasu poljoprivrede« iz Skoplja objavljena je statistika otkupa Jjužnosrbijanskog duvana, iz koje se vidi da su velike količine duvana klasificirane po, VI klasi u koju ide duvan sa velikom primesom rđavog. Mešanje dobrog i rđavog (buđavog, pregorelog, nedozrelog itd.) je jedan od oblika krijumčarenja, kojim proizvođač pokušava da pored dobrog unovči i rđavi, koji on mora u svakom slučaju da proda, ali za koji ne dobije ništa i koji monopolski organi spaljuju. Neki put to uspe, ali neki put ne, i to u tom slučaju taj duvan ide u slabije plaćenu VI klasu. Tog duvana neke godine bude 18—30% od celokupne otkupljene količine.

Duvansku politiku Uprave monopola karakteriše dirigovanje proizvodnjom putem otkupnih cena koje se unapred objavl;uju, tako da se sadioci mogu da odluče da li će da sade ili ne. Na taj način ona sklapa sa njima ugovor koji se ne može jednostrano men:;ati na njihovu štetu. U тетогапdumu se kaže da > Uprava pred sam otkup zavela nov sistem klasifikacije, što bi značilo da je jednostrano izmenila ugovor. Ako je to tačno, to bi bilo smanženje cena розгедnim putem, koje i inače nisu visoke, i menjanje uslova Droizvodnje, a to moglo da ima štetnih „posledica po budući razvoj ove privredne grane.

Druga stvar koju ističu sadioci iz Južne Srbije je nejednak postupak prilikom otkupa kod njih i u Hercegovini. Fakat je da je Hercegovini za 1940 odobrena sadnja za 9005 većeg broja strukova nego 1939, dok je Južnoj Srbiji odobreno svega za 28% više. Da li su i kod otkupa hercegovački proizvođači bole prošli od južnosrbijanskih kao što su kod sadnje, zasada se ne zna. To ća se moći ustanoviti tek kada se obiave podaci i izračuna prosečna otkupna cena.

НЕ Проблем исхране европских Какви су изгледи за земаља како сада за време будући развој производње рата, тако и после њега У млека и млечних произво- вези са новим привредним пода у Европи2г ретком у Европи предмет је врло живе дискусије у немачкој штампи. Пронзводња млека и млечних производа заузима важно место у том питању и о њој је „Интернационале Аграр Рундшау“ донео интересантан чланак од Д-р О. Вопелиус-а из кога узимамо неке податке.

Продукција млека у европским земљама развила се под врло различитим климатским условима. Већи део Европе припада северном умереном климатском појасу који обухвата Северну и Средњу Европу. Осим овог постоје још два: медитерански у који се рачунају Португал, Шпанија, Италија и балканске земље и поларни са Финском, Норвешком и Шведском. У сва три услови за продукцију сточне хране и, према томе, за гајење стоке су неједнаки, стога и производња млека варира у великој мери. Од целокупне годишње европске производње млека на земље умереног појаса отпада око 100 милијарди л. или 91,8%, на оне медитеранског 9 милијарди или 8,2%, а остало на оне поларног појаса. На овакав развој утицали су осим климатских услова за гајење стоке још и густина ставовништва и животни стандард истог. У Северној и Средњој Европи налази се 80% европског становништва и ту је с обзиром на релативно висок животни стандард потрошња па стога и производња млека највећа:

Већина европских земаља · развила је продукцију млека на бази сопствене производње крме за исхрану стоке. Само мањи део са врло развијеним сточарством као Данска, Холандија итд. увозио је пре садашњег рата знатне количине сточне хране. Сада те земље настоје да појачају производњу ове, пошто је увоз немогућ, али како то не може да се изврши тако брзо, принуђене су да један део стоке покољу. У исто време праве се опити са другом врстом сточне хране као на пр. целулоза у Шведској, морске шкољке у Данској итд.

Однос између пољопривредне површине и оне под сточном храном је у појединим европским земљама различит. У Шкотској н Швајцарској на пр. за производњу сточне хране употребљава се 91—92% пољопривредне површине, а у Румунији свега 27,/%. с Земље Југоисточне