Naš narodni život

182 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

израђује надгробно камење, степенице и друге „грађевинске објекте и продаје код своје куће“. Сваки има свој мајдан и своју радионицу. У изради су отишли толико далека да израђевине односе и на веће тргове, па су чак у Београду стекли леп тлас.- Из истих разлога развио се каменарски занат и на многим другим местима: око Студенице, у Драгачеву, у Темнићу, околини Јошаничке Бање, у Кучимаи такодаље У Крчмару, Осечаниции Бријежђу у Округу Ваљевском због многе шуме сви су се сељаци одали стругарском занату и раде, или сваки сам за себе, или на приватним стружницама, и на тај начин допуњују оно „штоим природа није дала на земљи“. У томе су се послу толико унапредили да се спуштају и у доња села те раде ђутурице послове ове врсте Множина згоднога дрвета за луч и катран с једне стране и оскудица доброга земљишта с друге стране условили су њихову производњу у Ужичком Округу, у Ибру“ и још у неким местима. У селима: Подпећу, Злакуси, Рупљеву и Рогама у Ужичком Округу бави се због доброга материјала за израду црепуља знатан део становништва грађењем црепуља и лонаца, које носе на пијаце великога дела Србије." Црепуљари из Лужнице у Округу Пиротском доносе црепуље у нишавска села."

Каогод што се ова врста сеоских заната развија услед специјалних услова, исто тако закржљава и пропада кад тих услова нестане. У Пољаници и Клисури радили су сељаци за време Турака мутавџијски занат у много јачој мери него данас, кад је коза много мање. Они су некад радили чак за Ца-

1! Љ. Павловић, Колубара и Подгорина (Пасеља ТУ, 424) 2 Насеља 11, 567: 1, 116; Ш, 292-298, ТУ, 244; 8 Љ. Павловић, Колубара Подгорина (Насеља1У ,423-323) = Ср. А. Поповић, Га мирисном Златибору, 29. 5 Р. Илић, Ибар (Насеља 11, 566-567). | 5 Ж. Јоксимовић, Ужичке црепуље (Ешнолошка и еп 1942 154 грађа, страна 486-497). "К. Н. Костић, Стара српска трговина и индустрија 118.