Naša književnost

О ТОЛСТОЈУ

Постоји једна књига која је са великом духовном снагом у отаџбинском рату доприносила одбрани народа Савеза совјетских република. То је дело „Рат и мир“ Лава Толстоја. Дело је продубљавало чврсту увереност да народе у Савезу совјетских република не можг ни једна страна силом покорити. Совјетским народима је њихов социјалистички поредак дао снагу да издрже и савладају и најтежа искушења. У тој несаломљивости њима је давала снаге и повезаност са најбољим традицијама руског народа и руске земље у њиховој историји. Сви освајачки народи, ма колико сурове силе, пропадали су на руској земљи. Ако је требало и повлачити се, остављати за собом запаљена насеља и опустошене крајеве, из дубине народа дизале су се неодољиве снаге које су успевале не само да одоле уљезу, не само да га истерају из земље, него и да га потпуно поразе. Толстој је ту стихију осетио и уметнички пронео кроз своја дела тако, да је у судбоносном рату совјетских народа против хитлеровских поробљивачких хорди оживео новом снагом не само као писац, већ и као епски бо рац за одбрану и победу своје земље. Он сеу Савезу совјетских република помиње уз Кутузова и Суворова, толико је његова духовна сила јака и сугестивна да је уподобљен вођама народа у критичним моментима њихове историје. Његов „Рат и мир одише толиком непоколебљивошћу у вери, толико је снажно убедљив, да се поред њега са спокојством може рачунати са отпорном силом земље. То спокој ство доноси величанствени мир с којим је Толстој писао своја дела, она Толстојева дубока мисаона тишина духа и када износи аргументе који имају полемички карактер и његова изванредна уметничка моћ да историске личности повеже са живом снагом народа. Његов Кутузов није монумент, није споменик, није на пједесталу. Он је живи створ, од крви и меса, старац коме руке и ноге дрхте, који заспи од умора у ратном већу, али он је и жива енергија народа и оно што је дубоко урезано у души руског човека — отац руског народа.

То отац заслужује велику пажњу у историји Русије за објашње-

ње карактера и психе руског човека и за објашњење самог Толстоја.

Кад руски човек хоће да награди свога војсковођу или државника народном љубављу и поштовањем, он га назове оцем. Отац је стари култ у древном духу Русије. Као да лежи у скаски, миту земље. И Кутузов је тај отац кога народ супротставља гласовитом ратнику и освајачу Наполеону. Он га уздиже као своје оличење, као да га је изва-

рани: