Naša književnost

Е 5 5

МА А С

сма о Зоји Космодемјанској“, „Омладино света, слушај Москве глас“, „Три покољења“, „Анка-партизанка“, „Млади родољуб“ и т. сл. Али ако је тема увек слична, неисцрпне су уметничке изражајне могућности, богатство ритма, разноликост основног тона, језгре догађајне из којих су песме плануле. МаЈаковски је каквог га одувек знамо, сажет, оштар као мач. Два народна пе-

_вача су бистри и у својој личности мир-

ни и свечани. Тихонов, самосвесан, поносан моралном снагом совјетске омладине, кипи мржњом према угњетачу и позива да „песма народне освете замени све друге песме“. Као бакља горе речи Антокољског: „Омладино света, слушај Москве глас“. Багрицки је сав у преливима народне песме, сетан.

Константин Симонов је пун младих гласова, благо лиричан, с призвуком наивности у том лиризму, али песма „Уби га“ (тј. Немца) стално се пење, прелази преко ивица ове благе лиричности, добија широк размах, реченицу свечану, пуну мржње. Демјан Блједни, познат пре рата као песник са смислог за хумор и иронију, песник антологиских песама „Свећа“, „Порекло“, „Ваш“, „Кларинет и свиралица“, за време рата се осећајно подмладио, прешав из песама што критикују у песме што славе („Комсомол“, „Анка-партизанка“).

Има међу овим песмама дирљивих до суза, када оплакују смрт деце и девојака хероја, и песама које пламте као буктиње. Све заједно оне се труде да помогну младим душама да изађу из младалачког романтизма свељубави, да схвате да је осветољубље у даном часу најпозитивније осећање совјетског грађанина. МИ нежна Вера Инбер, која уме да говори с тугом;

И суратник из јединице,

над реком, у снегу меком,

у претпролећној гори рећи ће над њеним гробом:

„С белим метком у срцу црвеном, рећи ће он, тебе смо

сахранили.

Као извидничка ватра што згара ти си згорела. Али зато

колико твојих сестара сада је у животу. 5 („Наша девојка“)

— понекад. проговара с мушком снагом и мржњом: Туци непријатеља. Растопљеним металом претварај га у пепео и дим, да бих са поносом могла клицати: „То мој је учинио син!“

Над главом ти лепрша

свила руске заставе у руци.

Сваки Немац кога убијеш дар је

домовини. Непријатеља туци! („Туци непријатеља“)

Можла не тако директно, али још изражајније показује пут којим треба поћи песникиња, Алигјер, писац чувене поеме о јунакињи „Зоји космодемјанској“, у „Руском пилоту:“

Он је изабрао чаробни, птичији, поносити и зли занат.

У бој жестоки, не знајући страха, с браћом је изашао заједно и славно, изашао младић рускога размаха, кога је Лењин претсказао давно.

Развијају се теме и херојске тежње после оваквих стихова и песме у којој се касније каже:

„Домовина ти, руски пилоте, као кћи вели: „Оче“, и као мати говори ти: „Сине“.

Нема ниједног песника у овој збирци чије песме не би потстицале омладину на борбу против Немаца и на подвиге. Једна од најуспелијих песама у овом смислу је Бергољцева „Балада о млађем брату“.

; те Итан — Где ти је старији брат, реци!

ИМ гнев бесмртни озари очи дечака. Да. рећи ћу где је старији брат. Он је ту, и тамо, и овде,

гдегод вас непријатеље туку, | мој старији брат је ту.

Да, он је огромна стаса,

рука је у њега огромна.

Руком он дотиче звезде

и чак до морског дна.