Naša književnost
Ба
210 сав 5 __ Наша књижевност.
као да су китили, миловали и хвалили њега. То је био његов дан, почетак његове службе домовини.
Ми смо кренули на једну страну, а топ на другу, Испред мене се, искрснувши однекуд изненада, створио Вуков отац. Он је гледао за запрегом, вичући: „Ти опет оде, Вуче!“ Дјечак се извио назад, угледао је оца и то му није било мило, па се брзо окренуо, тргнувши узде. Коњи су у касу прешли кратко растојање до ријеке и кад су, стопотом, ступили на дрвени мост, Вуков отац је одмахнуо руком и рекао, смијући се: „Ако си, брате, богами, и ја бих таман тако урадио!“ Коњи су одтутњели преко дрвене ћуприје, слушајући своје снажне и равномјерне кораке, уживајући у њима и бивајући све жустрији и поноснији. Хаубица је грмјела за њима и поскакивала доброћудно и смијешно као медвјед.
ж
Овај фрагменат о људима из првих дана устанка у источној Црној Гори написан је крајем децембра 1942 године у Босанској Крајини, око које су ратовале двије црногорске партизанске бригаде и у којој је била штампарија „Борбе“ и „Билтена Врховног штаба“. У то вријеме Црна Гора била је под италијанско-четничком окупацијом, а домаћи и инострани фашисти, као и људи с мало стрпљења и познавања Црне Горе, тврдили су да су Црногорци сломљени и да, чак, велики дио иде с четницима. Фрагменат је тада носио наслов: „Вуче, ја вјерујем у тебе!“, и то је био израз вјере црногорских бригада у Црну Гору, посебно у њену племениту и неустрашиву омладину. Та вјера нас није преварила. Годину дана касније Пеко је попунио Четврту црногорску бригаду борцима — прије свега омладинцима — из Вукова краја, а затим је формирао Шесту, Седму и Осму црногорску бригаду наше војске. А Вук, о којему послије свог одласка у Морачу у јесен 1941 нијесам ништа знао, појавио се изненада прије годину дана у „Билтену Врховног штаба“ — био је произведен за поручника. Касније сам сазнао да је у марту 1942 био допао логора у Албанији, да је отуда побјегао и ступио у први партизански батаљон у Македонији, по којој је ратовао све до ослобођења Скопља.
· Сада је официр у једној бригади Корпуса народне одбране.
(Из Лирске хронике) РАДОВАН ЗОГОВИЋ