Naša književnost

| |

ПРЕКО УНЕ а

По вијенцу брда мјесец стражом бдије: са испод вијадукта бригаде пролазе! Одавно крај друма легле су бусије

у чекању муклом, с муњом што се крије. 5 дном ока 'и срца. Тек утрте стазе —

испод вијадукта бригаде пролазе.

Ба

Осјећаш све вене широм отворене: како сад те мами благост питомине! У теби се буде сање остављене, РА давно закопане луде успомене, - с пуста жеља ноћас пустим срцем мине —

како сад те мами благост питомине!

Сазрело је грожђе крај те — мјесто жбуња, "магла изнад ријеке преко друма тече. Далек писак негдје... спи пејзаш Поуња, у бункеру крвник залуд бди — не куња, -— сву ноћ друм и шиње колона сијече!

Ври смијех у теби: кад чамац потоњи У еЕ ЗЕЦ потоне осамљен — даљи траг да скрије како ли ће њискат, сјутра, њини коњи

на траг кад наиђу ишчезлој колони,

каква ли ће језа тијелом да пробије туђинца што залуд у бункеру бдије зором кад открије како испред ока титовце пребаци и Уна широка!...

са

ДУШАН КОСТИЋ