Naša književnost

НАШ КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК

Сви велики догађаји у историји и култури народа утичу и на књижевни језик њихов. У томе има несумњиво истине, али је она, овако изречена, само делимично тачна. Људи су носиоци и ствараоци језика. Они врше и преокрете и револуције, они кидају и са ранијим културним стањем. На политичкој сцени јављају се нови људи, а са њима и нови људи у култури, наравно, поред оних који су преостали од старог стања или оних старијих културних радника који су били учесници и у стварању новога. Сасвим је природно што се тада јављају и нови изрази, нове речи и нови акценти у књижевном стварању. Нова књижевност, нови друштвени идеали, нове мисли — повлаче за собом и нов језик, често онакав каквога дотле није било. Према томе, не може се говорити о утицају знатних промена у животу народа и на књижевни језик, већ о напоредним променама у књижевном језику које су њихов одјек, њихова слика. Језик је духовно уобличавање онога што се дешава у души народној, а свака друштвена револуција у знатном је степену и духовна. Ето због чега је недовољно тачно рећи да велики догађаји у историји народа само утичу на развитак језика; они нов развитак књижевног језика несумњиво у извесном правцу условљавају, потстичу, стварају. Друго је питање, у ком правцу. То зависи од природе самог преокрета који је извршен и од многобројних других чинилаца којима се одликовао дотадашњи књижевни језик.

Узмимо-као пример велику револуцију у Совјетском Савезуи значај њен за књижевни језик руски. У њему су се извршила велика померања (исп. о томе расправу академика С. П. Обнорског под називом „Култура руског језика“, Известија Акад. наука СССР, Одељење књижевности и језика, књ. ТУ, св. 2, 1945 г. стр. 58—68, а нарочито стр, 67—8). М то је сасвим природно. У структури друштвеној, вели акад. Обнорски, у погледима на живот и свет, у условима живота извршио се оштар прелом, и све се то морало појавити и у језику. „Наш се језик заиста изменио у целом свом обличју“. Помоћу осетљивих лингвистичких мерила, продужава он, могле би се утврдити измене и у области гласовној, и обличкој и у синтакси. Али нарочито значајне промене извршиле су се у правцу речника и значења речи. „М, заиста, у вези са новим друштвеним условима, у вези са развитком нове државне власти, једни слојеви речника који