Naša književnost

У

сата =

Е Ра И Наш књижевни језик

су одговарали одређеним појмовима ранијег друштвеног уређења сасвим су ишчезли, други су се сачували, али су били прерађени или су ушли у склоп огромних слојева новог речника.“ И брз развитак нове власти, и снажан спшти културни полет, најшира померања и у научној области и у многобројним техничким струкама, делимице везаним са индустријализацијом целе земље, — све то заједно може дати претставу о необичном богаћењу руског језика у то време (на истом месту). „Најзад, вели он, треба забележити и широки развој нашег књижевног језика који је изазван и тиме што су се међу радницима на књижевном пољу појавили у великом броју и претставници оних слојева друштвених који нису до тога времена активно учествовали у животу речи. И као»регултат тога морало се јавити и јавило се извесно отступање нашег књижевног језика од опште ли. није његова ранијег развитка. Језик се почео заиста пресипати неологизмима или различним елементима некњижевног или. ванкњижевног речника. Тако се широким потоком почео уливати покрајински језик у књижевни, или простонародни, професионални или улични (арго) и т,д. Све је то одударало од норме ранијег књижевног језика, слабило његове основе који су се ослањали на његову везу са ранијим корифејима-класицима, почињући од Пушкина; све је то претило кварењем језика. Такво је стање морало изазвати оштру пажњу тадашњег друштва према питању о развитку књижевног језика. Позната је знаменита дискусија, изазвана тим поводом у почетку 1980 г., у којој је руководна улога припала великом нашем јавном раднику и тананоме познаваоцу руске речи А. М. Горкоме. Та је дискусија показала да је руски књижевни језик највише друштвено добро, да његов правац развитка није ни најмање равнодушан самоме друштву. И, заиста, крајњи резултати дискусије били су необично значајни за даљи развитак руског књижевног језика. Вредно је отпочет рад на опорављању језика. У разумљивим временима брзога темпа грађења у почетку револуционарне епохе почеле су се пробијати у језик скраћене речи, образоване на различне начине. То није био пунокрвни речник који претставља право богаћење језика; то је условни, привремени речник, По себи се разуме да се опорављање нашег језика отпочело ослобођавањем од таквих речничких слојева. На исти начин, оцртале су се и границе употребе покрајинских речи, простонародних и сл. Наш се књижевни језик постепено, на крају неуморних старања о њему, исправио у своме општем развитку и наново присвојио себи устаљеност оног језика који се доследно развија на основици чврстих традиција руског класичног књижевног језика. (пом. дело стр. 67—68).

То је сасвим разумљиво, јер су традиције руског књижевног језика и велике и славне, Њих су стварали генијални људи који су поникли из руског народа. Лепоту и изразитост руског књижевног језика осећа цео свет, а више и боље од целога света — руски народ.

,