Naša književnost

Нас поражава у Москвиновом стварању његова свежина, његова непосредност, његова искрена и једноставна животна стварност. Нема у њега никаквих нарочитих придобијања гледалаца за лице које он приказује: треба само упамтити ову његову особеност, обратите пажњу на ону његову животну навику, погледати га са сваке стране: овде је — трговац првог реда, тамо је он женскарош, а опет на овом месту и свуда он је, видите, и човек.

„Сви ми знамо Москвина. Знамо га као глумца кога воли цео крај, као човека чије се име изговара с поштовањем и поносом: Народни уметник Савеза ССР Иван Михаилович Москвин.

Заиста је он народни уметник, месо од меса и крв од крви народа, изашао из народне масе, израстао у њој, везан с њом трајним, нераскидивим везама. | Е

Москвин има нешто од Горкога и његовог стварног и дубоког схватања човечије природе, човечије душе. То схватање,.ту животну истину, ту изванредну једноставност обележавају све његове улоге.“ х | У тим простим речима — све је истина. Москвин је прави народни уметник, као што је Горки прави народни писац. Сваку Москвинову стваралачку победу хиљада гледалаца су прослављале као своју сопствену и онога дана када су новине јавиле о новој награди, која крунише ту Москвинову победу, била је радост за стотину хиљада људи нашега народа.

Изванредно радосна била је за све вест о давању И. М. Москвину Стаљинове награде за 1943 годину. Он ју је добио уочи четрдесетпете годишњице свога рада у Художественом театру, у предвечерје седамдесетогодишњице свога животнога пута. Висока награда крунисала је дуг, диван и ретко исправан творачки пут Москвинов.

Уметник који носи у самом свом имену славно име родног града, „срца Русије“, увек је сагоревао љубављу за домовину, увек је био ношен снажном бригом за срећу рускога народа. Е

Све своје стваралаштво у потпуности је посветио родноме народу и у крвној, искреној вези својој с народом нашао је он младост талента који не вене и високу дивну истинитост свога стваралаштва.

(Превела с руског: Неда Ђ. Прикелмајер). С. Дурилин

у“ . .