Naša književnost

Проучавање словенскога фолклора. — Ових дана у Југославији су се бавили совјетски научници археолози и етнолози: Пјотр Грећаков и Бладислав Равдоникас, професори лењинградскога университета, и Артемије Арциховски, Борис Рибаков, Пјотр Богатирјов и Сергеј Токарев, професори московскога университета. Они су посетили,

осем Београда, и Загреб, Љубљану, Сушак, Сплит, Трогир, Солин, Хвар, Корчулу, Задар, Шибеник, Дубровник

и Сарајево. У некима од тих места одржали су и предавања. У Београду таквих је предавања било шест, од кодих из археологије четири, а из етнологије и етнографије два. Од тих предавања била су нарочито у вези са књижевношћу и јуметношћу предавања професора Богатирева и Токарева. Пјотр Богатирјов говорио је о фолклорним испитивањима у Совјетском савезу. Поменуо је нова издања руских бајки и дела из историске поетике. Ново дело проф. Азадовског из историје руске фолклористике има и интересантан одељак, посвећен ксторији фолклористике западних и јужних Словена и узајамним утицајима између руске фолклористике и фолклористике других словенских народа. Велику пажњу привлачи српска народна песма. Николај Кравцов који је издао књигу „Српски еп“ (антологија српских јуначких песама преведених на руски језик и велика уводна студија о српском епу на двеста страна) сада 03биљно ради на проучавању српског епа и припрема дисертацију о епу Јужних Словена. Редакција часописа „Словенски фолклор“ објавиће ускоро нов рад Кравцова. (То дје једна глава његове дисертације „О почетним стиховима у српском епу“). Кравцов придаје велики значај почетним стиховима српских јуначких песама и објашњава њихову функцију у развоју целе песме. Тај чланак Кравцова интересантан је по томе што упоређује српски еп с поетиком руских народних песама-билина.

Још пред рат сада већ покојни ЈЏувалов објавио је велику докторску дисертацију _„Дуалистички апокрифи и легенде у старој руској и јужно-

словенској литератури и фолклору“. У тој дисертацији велика глава посвећена је усменим космогоничким легендама о постанку света. Проф. Шуваловнаводи неколико стотина варијаната и на основу тога великог материјала долази до многих занимљивих закључака о утицају словенског Југа на стварање легенди код Источних Словена. Општи покрет космогоничких легенди ишао је с југа на север, од јужних Словена Украјинаца и Русима, а од ових последњих поједини таласи ишли су даље на исток, до Алтаја и Лене. Наравно, руски фолклористи главну пажњу посвећују проучавању фолклора Источних Словена, на првом месту руског епа. Треба подвући да за совјетске фолклористе фолклор није само драгоцени материјал за проучавање прошлости већ и сјајан материјал који слика садашњост. Предавач је изложио главна последња дела о проучавању фолклора источних Словена. Велику пажњу руски фолклористи посвећују проучавању народне бајке. Притом се пажљиво испитује утицај индивидуалности приповедача народвих причања. Већ одавно се у руској фолклористици не уређују зборници бајки по сижеима већ по приповедачима. Сада се издају читаве књиге посвећене једном“ приповедачу. Иста таква пажња посвећује се опроучавању народне драме и утицају фолклора на књижевност. Много се сада ради и на скупљању и проучавању фолклора Отаџбинског рата. Објављене су многе књиге фолклора прикупљеног од бораца Црвене армије и партизана. Тај се посао врши ин у Украјини и Белорусији, а и у другим областима Совјетског Савеза. Све то показује да епска традиција код Руса и Украјинаца још живи. Сергеј Токаров говорећи о етнографским истраживањима у Совјетском Савезу рекао је да је нарочито интензивно проучавање источно-словенских народа: Руса, Украјинаца и Белоруса. О њима сад постоји читав низ појединих монографија: описа крајева, етничких група, села. Постоје добра испитивања о појединим странама живота и материјалне