Naša književnost

Грађански сатирички роман у Енглеској 589

сицизма драпирани и симпатично приказани. Али и у ту литературу већ улазе плебејци. Додуше, само као статисти, као сива маса, из које се сјај и узвишеност јунака из виших сталежа још јаче издваја. Народ је претстављен на гозбама, бучан и прождрљив, тако да даје прилике за пстсмех на његов рачун. А аристократски јунаци, за то време, са патосом изговарају свечане тираде.

Осамнаести век, доба Филдингово, претставља једну међуепоху. Стари поредак исцрпио-је снаге и не може опстати без прилагођивања грађанству. Буржоазија се јавља као вођ напредних снага. Али, у истини, није још толико ојачала, да може потпуно одбацити остатке феудалистичке свести. „Идеолози осамнаестог века, као ни њини претходници, нису могли изићи из ограде, које им је поставила властита епоха“. (Енгелс: „Анти-Диринг“). Али се грађанство приближава индустриској револуцији, која ће поред економске сазрелости донети и идејну.

Енглеска осамнаестог века нема више феудалне аристократије. Краљевска моћ није више у супротности са развитком грађанских интереса. Потчињена је грађанском парламенту: једна врста буржоаске републике са декоративним краљевством. Завршавајући борбу са феудал ним поретком, енглеско грађанство прелази на практично остваривање свог програма: збира богатства, граби тржишта и области богате сировинама, уз помоћ монополисаних трговачких компанија.

Реалистички писци те епохе, Дефое, Свифт и Филдинг, учествују у расправама између традиционализма и новог осећања света, између аристократије и грађанства, између торијеваца и виговаца. .

Филдинг каже за самог себе, да је учио у школи Сервантеса и Скарона. У предговору „Џозефу Андреву“, означава то дело своје младости као комични роман.

Радња је прожета многим комичним ситуацијама а карактери носе многоструке комичне особине. То је код Ричардсона још било немогуће, јер су његови јунаци увек били свечани, племенити и, тек у крајњем случају, луни нежељене комике. Код Филдинга, међутим, комика губи свој сталешки значај. Фигуре свих слојева и сваког друштвеног ранга могу бити жалосне или смешне, без обзира да ли је у питању собарица или великопоседник, сеоски свештеник или дама из високог света.

ж

· Вилиам Мекпис Текери, који следи за Филдингом и Лауренс Стерном, оштрији је као сатиричар а у погледу природности и проницања у живот људи дубљи од те двојице. Рођен је у Калкути, као син једног колонијалног чиновника у Индији. Дошао је 1817 у Енглеску. Студирао је у једном енглеском колеџу, више још на путовањима и у мисаоном животу. Занимао се за уметност, правосуђе и литературу, а из материјалних разлога посветио се новинарству. Писао је по разним часописима и листовима, Литерарни рад почео је сатирама и бурлескама о својим