Naša književnost

588 : л Наша књижевност

кларисан и остаје такав до краја, и поред извесних материјалних успеха). У „Жил Блазу , писаном између 1715 и 1735, Лесаж излаже исто: рију једног скоројевића, малограђанског порекла, који се издиже својим способностима да искористи своје таленте и извуче поуку из стеченог искуства. Песник узима мотиве из шпанских авантуристичких романа, мемоара и комедија и одева их у француско рухо. Описује крчмаре лупеже, попове грађане, лекаре незналице, укочене племићске кругове на двору и шарени међуслој лакеја, глумаца, полицајаца и управитеља племићских имања. Шпански авантуристички роман ту прелази у модерни роман, које се у Енглеској даље развија, поглавито преко Филдинга.

Јонатан Свифт употпуњује сатиру. Његов јунак, Гуливер, одлази у далеке и фантастичне земље, да њему блиску родну земљу што снажније погоди. Исмевајући горко развој друштвених односа, црта лаж, незнање, тиранију и позирање као владајуће силе времена. (Велика борба о „верској истини“, да ли јаје треба разбијати на ширем или ужем крају). Научници и теоретичари, у својим апстракцијама, далеким од живота и народа, приказани су као будале са неког другог света, који живе на неком пловећем острву — кули од слонове кости тог доба док скапава народ што их храни и њине супруге забављају се са овоземаљским људима.

Свифтова и Дефосеова дела изразити су авантуристички романи. Јунаци, у њима, још не живе за своје личне интересе. У развоју излагања изнете су судбине и ситуације, нарочити догађаји и занимљиве авантуре. Личности остају у заклону доживљаја. Индивидуалитет није још предмет расматрања. Да од индивидуалног људског срца створи средиште интересовања, остављено је доцнијем енглеском роману.

Самуел Ричердсон куша тај скок. Одбацује принцип путовања и авантура. Али његови јунаци остају усамљени у једном туђем свету. Тле, по коме се крећу, имагинарни свет је апстрактних начела. А срце — за које Ричердсон дирљиво мисли да га је открио — стаклено јен измишљено.

Хенри Филдинг коракнуо је од моралних норми и апстрактних начела у грађанску стварност. Из сплета стилизованих мотива и позираног јунаштва, прелази у нејуначку стварност свакидашњице.

_М код Филдинга, личности из вишег друштва приказане су без врлина у односу на личности средњих и доњих слојева, Филдинг зау зима један нови став: своје фигуре издиже из сталешке ограничености и приказује их као живе људе, који могу бити и добри и зли. оне нов и специфични елеменат Филдингове поетике. На супрот апстрактној личности, поставља индивидуу, са њеним интересима и потребама у реалној борби за опстанак. Тако постаје, под рефлекторским светлем

литературе, један нови тип грађанина и плебејца. То је отсудни прелом.

Јер у средишту владајуће консервативне литературе, у то исто доба, још увек стоје идеализирани ликови из виших сталежа, по узору кла-

му

» 5