Naša književnost

ф" КИНИ ИРА И ВР ВУ А ин И У О идејном и тендециозном у уметности 499

С те тачке гледишта супростављање „мермера прошлости" брзо пролазећој „актуелности дана" губи свакки смисао.

Али, при свему томе историска тема има, у поређењу са материјалом садашњице, особину заосталог материјала. Али зар та околност може мауколико да поколеба стварну чињеницу да су пре свега дела о садашњици дна дела у којима је ново доба, нови живот, и да се пре свега таква дела појављују као снажни стуб литературе, њен основни садржај, који даје право тој литератури да буде литература народа који се борио, и да иступа у име народа.

Да, материјал је садашњице гибак, покретан, еластичан, али је то материјал из којега историја извлачи нове, савршеније, прогресивније форме живота. Совјетски уметник је у нарочитом положају. Стварност у којој он живи својствено је да се брзо мења, да свакодневно и свакога часа рађа све нове појаве у историји, којих није било никада. Ниједна савременост није имала у себи толико стваралачких енергија, није се тако бурно развијала као совјетска савременост. То је и природно. Совјетска савременост рађа нов свет и Зато су тако интензивни и тако дубоки процеси који из ње проинзилазе. Рађање новога света, новога човека, нових људских односа то је она трајна и неколебљива основа, она свепобедничка покретачка снага која све промене и процесе који се дешавају у нашој стварности упућује једним током и даје им хармоничан, јасан, прозрачан и строго законски карактер.

Шта би могло бити боље у складу са тежњама уметника, са њиховим сновима о уметничком оваплоћењу човека, од овога процеса рађања новога света и нових људи, — процеса у коме се сви и мали и велики — бацају на уметничко платно, у коме се тако дубоко истиче титанска снага, карактер и лепота ослобођеног човекар Зато је тако драгоцено свако уметничко дело које нам даје могућност да осетимо нашу велику садашњицу. Отуда је тако велики васпитни значај дела оних совјетских писаца који већ сада, у пламену борбе док материјал још није „одлежао“ и није постао драгоценост историје, дају слику нашег света и наших људи. Свакако, за време рата неће се стварати многобројне уметничке "епопеје рата. Нека је слава писцима који већ сада својим делима о рату совјетског народа против фашистичког беса одговарају најдубљим духовним потребама милиона бораца. Нека би то биле и само скице о великом ослободилачком рату, али у њима је и одблесак живота којим сада живи народ, осећа се врели ваздух рата, којим он дише, у њима су сва осећања која су га обузела. И таква уметничка дела, пошто су елементи, део опште борбе, оружје борбе, данас су неопходна.

Некада је Лав Толстој, подајући се искушењу неких својих теориских погледа, био вољан да се одрекне својих неупоредивих уметничких дела због тога што нису посвећена „вечним темама", већ

А