Naša književnost
502 Наша књижевност
Били су, ко зна на који начин — Иван се скоро чудио — углавном о свему обавештени.
— Запамтиће пролетере!
— Замало нам не заробише комору!
— Море, потпуно би нас отсекли, па ми на Викочу, а Други батаљон, штаб бригаде и болница — у Санџак!
— Колики су им батаљони, друже Мване! Има ли по двеста!
— Кажу да је погинуо Стеван Јерковић! Ранило га и у ноге и у груди, а он све једнако на митраљезу! Жив им се није дао.
— А пролетери — права војска! Сваки трећи носи пушкомитраљез! Војска!
Састанак је био скоро завршен — још је само „Мајстор“ требало да издели политичким делегатима водсва радио вести, које је донео Иван. | |
Загледан у правцу Златног Бора, где су поново учестале ручне бомбе, Иван угледа како из шуме на отприлике две стотине мегара пред њима излази група бораца.
Ишли су полако.
Иван виде између њих носила направљена од грања, део ошишане главе рањеника затворених очију и крајичак белог завоја који му је обавијао леву ногу, покривену кратким немачким шињелом.
— Што не помогнете — хеј — ви! — повикаше из групе са носилима. — „Мајстор“ нареди четворици бораца који, без пушака, отрчаше према шуми, а одмах пође и он за њима.
Поново зарешета, опет кратким рафалом, онај исти митраљез горе, над Јечмиштем. 8
Иван покупи забелешке пред собом, с траве, и узе машинку.
Група са носилима већ је скоро стигла до жбуња у коме је чета одржавала састанак.
— Јерковић! Па то је Стеван Јерковић из Трећег батаљона! –допреше до њега узвици и искидане заповести „Мајсторове“, које су оштро надјачале жамор бораца.
— Нека Љубица одмах набави, какогод зна, млека! Питај комору да ли је остало што шећера! Лакше! Полако! Спремите му кревет у оној кући под борићима! Брзо!
Борци из Трећег батаљона који су донели рањеника, чим је смештен у кућерку на крају села, највише заклоњеном од осматрања из
авиона — уколико се у голом Јечмишту и могло уопште говорити с неком месту које није изложено осматрању из авиона и бомбардовању — потпуно исцрпени умором, попадали су у првој стаји и за:
спали тешким, дубоким сном, с пушкама испод глава, не чекајући оброк.
=