Naša književnost

488 Наша књижевност

— Причао ми тада један курир из Прве пролетерске. Кад је почео народ по Србији да се диже, четрдесетпрве, осуо тај командир из заседе ватру на немачки ауто. Обреновац близу, све равно, а свуда наоколо само кукуруз. Сељаци нарочито не секу шаровину, за партизане, да имају где да се склоне. Шуме нигде, ни дрвета! Отвори се борба на голом друму — бране се Немци, све клипачама туку, само помало прошарају машинкама. Командир нареди јуриш и зачас их побиш=. Немце сељаци побацаше у Саву — право за Београд, ауто запалише, а командир зароби американску машинку. Никад је никоме није дао да је носи, ни куриру. И кроз прву офанзиву, и преко Игмана, свуда је сам пронео! Ех — да ми је до таквог оружја доћи!

Цвјетин, уздахнувши, заћута. Бранко је полако, вичним брзим покретима, секао малим џепним ножем грудвицу дувана на кундаку своје пушке.

Тоне се прену.

— Нигде живе душе! — рече као за себе, задржавајући доглед не Борју.

Народ из Борја, као уосталом из свих села и заселака Челебића, избегао је са својим стадима већ раније, пре доласка Иванове бригаде, у Љубишњу. А нагли, незадрживи противудар батаљона Прве пролетерске створио је од Борја разбојиште на коме није могао да се задржи ниједан становник. Прва се појавила и овога пута сасвим изненадно, у последњем тренутку, од Шула. У моменту кад су се непријатељски стрелци већ хватали првих кућа у Борју надирући кроз Корлатску Шуму за искиданим деловима Трећег батаљона Иванове бригаде, делови Прве, не одахнувши ни тренутка после марша од Бијелог Поља, распоредили су се и ступили у борбу. И тек кад се заподела борба, кад су се пролетери већ сударили са непријатељем и у Борју одјекнула њихова брза, све жешћа ватра, Шпанац! и Милоје“ који су избили са претходницом бригаде на Челебић, запитали су:

— Шта је! Каква је ситуација: Ко је пред нама!

Положај Иванове, нарочито Иванове, али и Прве пролетерске бригаде, био је критичан. Али Иван, више збуњен неочекиваним преокретом догађаја него изненађен избијањем изненадног снажног појачања, и то баш Прве пролетерске, од које се тако нешто увек могло очекивати, био је више него уверен да је ситуација већ решена и да су непријатељски делови, у сваком случају они који су се спустили у Борје, већ изгубљени.

— Готови су! Видећеш шта ће сад бити! — мирно је рекао команданту бригаде, показујући руком поносно на Шпанца и Милоја, који су издавали брзе, кратке заповести не скидајући догледе са очију.

Водови пролетера стално су пристизали из Ријеке и одмах се распоређивали за контрајуриш на Борје. Иван није стигао ни да пот

1 Генераллајтнант Данило Лекић — Шпанац, » Народни херој, генералмајор Милоје Милојевић.