Naša književnost

Е и =

МА 2

168 Наша књижевнсст

и објашњава оно јединство реализма и романтизма о коме смо ми говорили. „Револуционарни романтизам — говорио је друг Жданов у своме говору на првоме конгресу совјетских писаца — има да уђе као саставни део у књижевно стваралаштво, јер цео живот радничке класе и борба њена састоји се у спајању најсуровијег и најтрезвенијег практичнога рада са највеличанственијом хероиком и са грандиозним перспективама.“ Горки је написао да „наша уметност треба да се уздигне над стварношћу и да узвиси човека над стварношћу, не откидајући га од ње. Је ли то проповедање романтизма» Јесте, ако се социјални хероизам, ако се културно-револуционарно одушевљење стварања нових животних услова, у формама које то одушевљење код нас испољава, може назвати романтизмом. Али, разуме се, не може се допустити да се тај романтизам брка са романтизмом Шилера, Иго-а и симболиста.“

Народно обележје и партијност совјетске уметности

Ликвидација класа одређује нову црту совјетске уметности, о којој смо ми већ говорили раније, када је била реч о уметности: совјетска уметност иде ка вишој форми народног обележја — ка партијности, која је заснована на морално-политичком јединству целога совјетскога народа.

Херој совјетске литературе јесте херој одушевљен комунистичким идеалима. У борби за њих он испољава најлепше црте карактера, као Корчагин код Н. Островског, и Давидов код Шолохова.

Национална форма и социјалистички садржај совјетске уметности

Богатство карактера новог социјалистичког човека опредељује се још и оном преважном цртом совјетске културе, која је заснована на многонационалности њеној. „Пролетерска својим садржајем, национална формом — ето таква је општечовечанска култура којој иде социјализам“, — рекао је друг Стаљин. Ове речи бацају светлост на целокупан развитак совјетске културе и литературе. Совјетски савез јесте породица народа, чију је борбену удруженост цементирала крв која је проливена у заједничкој борби против фашизма, а коју су борбу они водили збијајући се око рускога народа. У Совјетскоме Савезу излазе књиге на више него деведесет језика — толико је разноврстан његов национални састав. А у исто време, у тим књигама на десетинама језика, налазимо опште идеје и ликове који изражавају јединствена социјалистичка осећања, „осећања сложне породице“, говорећи речима укра-

јинскога песника П, Тичине. У том међусобном дејству разноликих.

националних култура, необично се богати карактер социјалистичкога човека. '