Naša književnost

144 Књижевност

Сорбона је, међутим, осудила и ову књигу и, на њен захтев, Парламенат је, својом одлуком 1 марта 1552 године, привремено забранио њено растурање „под претњом телесне казне“.

У четвртој књизи приказана су лутања и трагања Пантагруела и његове дружине, морским путем, за Божанском боцом. У коментаторима учених познавалаца Раблеовог дела различито се тумачио смисао овог поглавља Раблеове алегорије. Један од најбољих познавалаца садржајних елемената Раблеова дела, професор Абел Лефран, у својој студији о Раблеу овако карактерише смисао тога путовања: „То је оно путовање које је толико занимало духове географа и морепловаца од Ренесансе до нашег доба: путовање са европске обале на западну обалу Азије преко славног пролаза Северо-Запада, северно од Америке, који су толико пута узалуд тражили и за који је коначно утврђено да је немогућ тек пре кратког времена.“

Пета, последња књига великог романа о породици џин-јунака Гаргантуе и његовог сина Пантагруела, која се појавила у целини тек 1564 године, дакле после Раблеове смрти, по свом духу знатно се разликује од осталих. Расправа о томе да ли је ову књигу уопште написао Рабле, или је написао само поједине одломке, водила се дуго времена, и води се још и данас, скоро без икаквих значајнијих резултата. И да у њој нема појединих места, у којима нам се Рабле приказује делимично у друкчијем идејном осветљењу, и да у њој нема неких сцена које су лишене Раблеове снаге реалистичко-сатиричног приказивања, већ само прво издање ове књиге изазива подозрење о ауторству. Анонимни издавач ставио је на чело књиге, у стиховима, ове ретке: Да ли је Рабле мртавг Ево још једне књиге. Не, оно што је најбоље у њему поново је оживело да би нам он приказао један, од својих списа, који га међу свима поставља као бесмртног и чини да живи.“ Да ли се овим тако неспретно сроченим речима, у тако неприкладној форми, хтело рећи да ће Рабле живети док живе његова дела, или се њима можда наговештава и по обичају времена, једна мистификација као аутентично дело;

Уствари, историја Раблеовог дела, за његова живота, само је мали део оног дугог, најразличитијим перипетијама испуњеног пута који ће то дело, јединствено по свом духу и карактеру,

' прећи од Раблеове смрти до наших дана. Штампано и прештам-

павано безброј пута, легално и илегално, аутентично и фалсификовано, на језику оригинала, у преводима, „препевима“ и прерадама, у целини, појединим књигама или само у изводу, оно јеи данас још, после читаве библиотеке студија, предмет озбиљних и претенциозних дискусија о смислу, значају и пуном уметничком опсегу појединих речи, каламбура, метафора, реченица, сцена, догађаја, симбола, алегорија. У историји светске књижевности мало је дела о којима су давана тако опречна мишљења: оно је час било посматрано као безавлена шала и лака лектира за 60-