Naša pošta

320

за свој рад ако тачно и савесно не одговара свим својим обавезама у служби и ван ње... То значи: познавати службу и прописе који су директно и индиректно са нашом службом скопчани,“

Један дописник из Словеније овако резонује:

„МЕ 51 шато изјуапи ограшгхасје хајо, да ЊЕ пекајећ ро пиш “ој тахројасан 2 пјо У зуоје розеђпе пашепе, атрак 2а(о, да 5: зондагпо дгиг дгигето ротавато.

Џујегет веш, да шта паза огоатгасја тогајпо (ако убоКко з[ојесе апзуо, да пе ђо ризШо, да ЊЕ зе тегоде, К; 50 5е ројамјаје, бе Кедај иуе јауПе. : :

Ргос 5 роћ Ко, зебспоз о 1п Фа Кјајога пи пагог, ако Посете, да рпАођне рп Сапзбуц #58 цојед, КЕ з1 са Хеп рбес К. 5. Пејајје Хе епкга! па згокоупет роји. 5Кизајје досес! 2ро5апје ројоХаја гуапешкот, 52 Нејјет ја дпеутшсбагјет, Кег је па ја пасп зтеје иран па рпгпапје 1 а! ћуа1е21081. “

„Ко служи туђину и ради противу свога Удружења, противу своје браће по служби и дружби он је вероломник и издајник“.

„Прави другови презиру све оно што је развратно и насилно, па макар да они од тога могу имати и неке личне користи“.

„Чланство мора осетити неку благодет од уложених новаца иначе, не би било ни чланства ни новаца“.

„Резолуцијама до данас није ништа постигнуто. Обећања имамо пун жош, али стварног резултата не видимо“. “

За претседника удружења лист има једну озбиљну опомену, да удружење води бољим и поштенијим путем, препоручујући му: да га не води никаквим закулисним путевима. Има овде много горке истине за многе људе и у нашем удружењу и у нашој средини уопште,

Даље, лист тражи од својих чланова савесно и строго испуњавање дужности, усавршавање чланова путем стручне школе, курсева, предавања, миме ће проширити стручне и интелектуалне моћи, јер струка свакога дана корача напред и сваки дан доноси у њој понеку новост. Они виде боље од многих, и то је за препоруку и похвалу, значај нашега транзита и амбулантне службе, па позивају своје другове „на пожртвовани ради разумевање оних великих дужности и одговорности које падају на њих, а у исто време горде се поверењем које уживају. Тако и треба да буде и овај њихов став заслужује нарочиту пажњу и похвалу. ј

Дајући овако од себе све што се може од њих тражити и очекивати, насупрот томе они траже врло мало: недељни одмор за писмоноше, школе и курсеве, да се исправе неправде учињене чуварима линија, — у Уредби, да им се омогући стварање фондова за помоћ у болести и смрти и да се заштите од самовоље и прогона несавесних старешина. И то је све!, А то је тако мало и за њих тако велико!

Уговорни Поштар у броју 9 објављује да је за увреде и клевете тужио г. Драгутина Срићу и његове другове из уредништва „Ојазшка Осоуогпић розјага“, па и г. Матковића, чиновника Управе Пошта. ЧОво је прва, непосредна последица свађе и размирица међу уговорним поштарима, Још једном више потврђује се она народна: „Лако је заметнути кавгу, но је тешко џевап дати кавзи“. То је свакако зло, а зло — добра

· донијети неће..,.

Џеоуогт розјаг 12 ЗЈоуетје рбе паш: У 2уехки 119 род паргзот: „Ргег!ед 5«ашре“ зје јако 5ипраНспо 1га4! ргеробеђпо еФпзуо за гђоубапје збапја Коптакшцанић розјагјеу. Саз! Уаш!

Југословенска П. Т. и Т., у последњим бр. од јула, августа и септембра далаје неколико лепихи укусних чланака, што даје наслућивати: да ће се орган нашег удружења све боље и боље уређивати и постаи достојан (бранич наших права и огледало наших духовних сила и способности. Тим путем треба да иде и даље орган удружења, али поред свих лепих прича и идеалисања Управа Удружења несме пренебрећи једну ствар, која је и нај-