Naša stvarnost

DVE KNJIGE 115

(Merin). Oba bilansa su zaključena sa dubokom verom, kod Erenburga možda malo površno oplimistički, kod Merina sa izvesnom tragičnom osenčenošću.

Majsior pesničke reportaže Ilja Erenburg u svojoj knjizi „No pasaran!” (Malik, London) daje impresionistički zahvaćene isečke iz borbe španskog naroda proliv Frankovih najamnika i fuđinskih pomagača. U krafkim, poenfiranim reportažama prikazuje prizore umiranja i razaranja, sa nekoliko poleza ocrlava siluacije i ljude, a iz svih fih ulisaka, iz svih susrela sa ljudima iz raznih slojeva, odzvanja prkosno „No pasaran!”

Stari seljaci, nesrećni što im ne daju pušku, krišom idu za milicionarima da bi iz nečijih mrivih ruku prihvatili pušku kao šfaletu slobode. Deca ginu za sivar koju već shvataju. Hrabri, često ludo hrabri i naivni poduhvati milicionara, požrivovanost u neslućenim razmerama. Lepo poglavlje o Francuzima iz brigade „Pariska komuna”, gurmanima, ženskarima, šaljivčinama i herojima. S druge slrane moralna mizerija Frankovih plaćenika i pomagača, portreti zarobljenih „nacionalističkih” pilota sa nemačkih i ialijanskih aviona. | najzad ono fragično-oplimisltično, lirski ustreptalo poglavlje „Špansko proleće.” ,

Čitajući ovu impresivnu knjigu, zbirku poelskih novinarskih čla– naka, čovek ipak ima utisak zadržavanja na površini, na spoljnim efektima. Ako Erenburgov glas često ostaje u fenoru, ako zahvata malo isuviše samo velike, herojske scene, Merinov glas je tiši, uporniji, fužniji, ali uverljiviji. U svojoj knjizi „Španija između smrti i rađanja” (Jean-Christoph, Zurich) Merin se ne zadovoljava samo impresijama i verom u ishod fragične borbe. Mladalački oduševljeno i prijemljivo za utiske, pa ipak ne impresionislički i ne nekritički, Merin pristupa uzvlitlanim događajima, pojavama, ljudima, bez predubeđenja, ali sa već unapred prosludiranim maferijalom, sa iskustvima iz ranijih dodira sa Španijom. | Erenburg se već srelao ranije sa Španijom, on je već dao jedno snažno i polresno Melo o Španiji u doba presudnog preloma i porađanja republike, no u svojoj novoj knjizi on više ostaje u dafome momenfu nego što bi povezivao događaje. P. Merin pak iz arhivski prostudiranog islorijskog materijala, iz mnošiva literarnih i kulturnih dokumenala po bibliofekama, muzejima i galerijama, iz ličnih doživljaja, uživljavanja u svakidašnje događaje i jasnoga gledanja na pojave čiji koreni daleko sežu, slvara jedno jedinstveno komponovano poelsko delo, u kome se isprepliću stara Španija gde se već krvavo rađaju klice budućih hlenja, današnja Španija na raskrsnici dvaju svetova, i nazrena Španija sulrašnjice. Tu su majsfor– skom rukom olkriveni koreni Frankovog upada u Španiju sa slranačkim četama — još u prvom pozivu upućenom kajruanskom na– mesniku Musi ibn Noseiru od sfrane španskih feudalaca, godine 710, da im pritekne u pomoć u likvidiranju unufrašnjeg obračuna sa pristalicama golfskog kralja Vilice. Vidimo kako su Arabljani posle fog upada, na koji su pozvani, stvorili jednu specifičnu kul-

8*