Naša stvarnost

IZLOŽBA RADNIKA 145

nego da uđe u dublju, mirniju analizu. Ova je analiza najviše uspela u prikazu Nojmanovog „Palriota”, dok se, naprimer, u prikazu Šubićeve „Kaljuge”, Gligorić, po mome mišljenju, obraća sa suviše mnogo zahleva ovom piscu prosečnih feljlonskih romana, fražeći od njega da prikazuje pozilivne, borbene društvene snage u bosanskoj kasabi. U članku „Pozorišne prilike” Gligorić se bavi svojom starom lemom, večilo aktuelnom, nažalost, i to bez njegove krivice. To je: sve veća dekadencija beogradskog „Narodnog” pos zorišta. Gligorić se ovde, posle folikih prigodnih ošlrih zamerki povodom pojedinih premijera, mirno i opširno obračunava sa današnjom upravom pozorišfa, koju čini odgovornom za srozavanje nivoa jedinog velikog pozorišta kod nas ispod nivoa nekog pulujućeg pozorišta. Ulvrduje da je po svome programu pozorište bezživofno, nesavremeno, besplodno i siromašno umsilnošću. Konslaluje šla pozorišle ne daje i pokazuje šla ono daje pod vidom umelnosti, robu koja je mahom kako reakcionarna i lažna, tako i lišena svake, makakve, umetlnosfi. Osim ovih članaka u brošuri su još i prikaz na „Antologiju Đure Gavela, čije siromaštvo pokazuje a uz fo još olkriva da je ona nespreina kopija Antologije Bogdana Popovića, i lapidarno napisane, žive karakterizacije pripovedaka Ive Andrića i Borivoja Jevlića.

Jovan POPOVIĆ IZLOŽBA MAMUELNIH RADNIKA

izložba manuelnih radnika na Kolarčevom univerzilelu dobija svoju redovitu godižnju obnovu. Ona freba da nam služi za procenu i pregled postignutih rezullafa u foku godine. Druga izložba Manue!nih radnika dopušta nam puniji pregled onoga, što se u dafim prilikama može da posligne.

U prvom redu moramo da naglasimo slalan napredak koji, po našem mišljenju, pokazuje koliko bi ovi manuelni radnici mogli da os!vare, kada ne bi silom morali da otimaju ono malo slobodnog vremena, koje im posle zamornog dnevnog rada preoslaje. Tako posmalfrano, postignuti rezultali su veliki.

Radi se, međulim, o fome da perspektive onog što bi izlagači hfeli da nauče, i njihove eventualne želje da svoje napore posvele većim zadacima, osvellimo u živofnoj nemogućnosli, koju ovi marljivi slikarski pioniri svoje klase krvavo osećaju.

Ako ne bi hfeli da prelaze granice sticanja pomoćnog srelsiva za veću kvalifikaciju u njihovim slrukama, kurs figuralnog crtanja bi, uglavnom, odgovarao njihovim polrebama. Ukoliko bi, naproliv, nastojali da steknu jednu višu spremu za sivaralački likovni poziv, ostali bi pregaženi pod neumoljivim ferelom okolnosli koje ne bi mogli da savladaju. — Radi se o vremenu u kome živimo. Radi se o specijalizaciji koja danas svačim dominira. Ruku na srce: šla se može očekivali od rada koji se vrši u časovima kad se čovek inače odmara. Pa ipak, mnogi od ovih izlagača-radnika pokazuju i veliku volju i zadivljujuću energiju da provire kroz svelli olvor jednog šireg i lepšeg stvaralaštva. Uz ograničeno vreme učenja, uz feško živolno izdržavanje, živofno iskusniji među ovima sigurno se mnogo ne zavaravaju. Mnogi su od njih možda videli izložbe učenika u Umehničkoj školi. Upoređeno sa onim što Umelnička akademija pruža mladiću koji se posvećuje umelnosti još u svojim ranim godinama, između jednih i drugih iskrsavaju izvesne karakteristične i razum-

10