Naša stvarnost

146 LJUDI — DOGAĐAJI — KNJIGE

ljive razlike. Radovi manuelaca odaju polpunu sliku prilika u kojima se radi i sliku profesija od kojih oni žive. Izloženi aktovi nemaju onih linearnih zamaha, uglačanih formi, zaokrugljenih celina, koje se po izložbama Umehničkih akademija stalno opažaju. Daleko od toga da bi sve ove razlike išle na štelu radova manuelaca; one, naprofiv, stiču jedan unapred određeni olisak živofne zrelosti ljudi budućnosti i odaju komponenfe koje će valjda da dominiraju u izgradnji jedne kasnije, sigurno veće umehfnosli kolektiva.

Sveukupna karakterislika njihovih izloženih crteža i aktova izraz su jedne leške zbilje, ne naparfemisanog realitfeta, skoro dirljive prostote i odaju tešku pokreiljivost ljudi kojima posle zamora nije do lepršavih uzletanja u maglovilo eksperimenlisanje, kao ni do preranog stilizovanja, čiju sadašnju suvišnost osećaju instinkfom zdravog čoveka. Šlo je za njih najznačajnije, svoje upinjanje ka višem, oslvaruju marljivim i temeljifim studiranjem i jednim razumljivim smislom za frajniju konstruktivnost. U ovakvoj svellosti, živolno zafvoreni u krug stalnih borbi za sigurniju egzistenciju, rasfrzani pred problemaličnom suhrašnjicom, oni su za 90% osuđeni da propadnu, ako se upuste u ambicioznije poduhvate da izgrade svoju likovnu ličnost.

Tako, ova izložba, stoji u znaku fragičnog sukoba između jednog sfremljenja i jedne neumoljive sfvarnosli. Pofresna drama naslala u ležnji za slvaranjem kod mladog i falentovanog radnika Vladislava Buhte bila je uslovljena njegovom nemogućnosću da sivori sebi uslove za sludiranje i rad. Piše pesme, crla ,reže grafike, i oseća u sebi poziv umelnika-borca. Delimično nezaposlen, gladuje, crta, reže i hoće da stvara, da bude umehfnik. Fizički slab, pun grozničavog hfenja, nagomilane volje da se preporodi na jednom višem stupnju znanja, felesno isceđen, luta bez krova nad glavom i izgladneo pada u fežak umni poremećaj.

Elo sudbine parije koji je hteo da dodirne zabranjenu svetlu živofinju. Evo i jedne perspektive mnogih onih radnika u sadanjoj stvarnosti, koji bi želeli da idu dalje od maksimalnog kvalifikovanja svoje radne snage.

Uz radove nesrećnog Buhte, ističu se crteži i aktovi Baloča, sinog činovnika; Miodraga Radosavljevića, obućara; Vojislava Radivojevića, rezbara; Gibičara Pefra, duboresca; Nikole Divca, mehaničara i mnogih drugih vrednih izlagača.

B. BENKOVIĆ

ZAJEDNIČKA IZLOŽBA ŽENA SLIKARA Ako se u našoj sredini ispuste iz vida okolnosti, koje našim ženama u

izvesnim granicama dopuštaju kullurni razvoj, ne bismo mogli da kažemo da su one naročilo podržavane i gurane na pufu kulturnog uspona. Kod nas se ređe

ili skoro nikako ne prave one reklame, ili bar sa zvanične slfrane ne daje onaj značaj kullurnom razvoju žene, kao šlo je n. pr. — da uzmemo balkan= ske razmere — to slučaj u Turskoj republici. Pa ipak prodiranje naše žene u

sve umelničke grane, izdizanje njeno u sfere kulturnih javnih radnika, ide laganim ali stalnim tokom. Oslavljene svojoj sopslvenoj agilnosti, svojoj volji da stanu uz bok svog muškog druga, u svojoj borbi za svesfranom ravnopravnošću, naše nas žene znaju često ugodno da iznenade. Već izložba neke slikarke ne pravi kod nas više neko naročito iznenađenje. Ali zajedničko izlaganje skoro svih beo-