Naša stvarnost

REINER MARIA RILKE 147

gradskih slikarki, oflkriva nam koliko su žene danas kod nas odmakle i po broju i po vrednosti na likovnom umelničkom polju.

Likovna umelnost je za njih polje rada, koje im na izgled pruža u izobilju mogućnosti da se afirmišu. — Ne znam gde i ne znam kada, u jednoj diskusiji o ženi kao slikarki, pala je fvrdnja da je ona nesposobna da postigne velike rezultafe i veliko ime u likovnoj umefnosti zbog nedovoljne rezerve energije, koja je foj umelnosfi inače neophodna. Kad bi problem ležao samo u faktu da je veliko produbljavanje u likovnoj umelfnosti najvažniji zahtev za izgradnju velike umelnosti i velike ličnosti, morali bismo sa tim da se saglasimo. Mi međutim postavljamo problem na istoriski plan i stoga laj balast inferiornosti žene osfavljamo prošlosti i radosno očekujemo svaki novi dokaz da će i te razlike jednom nestati.

Zajednička izložba žena slikara u Ženskom pokrelu uloliko je značajnija, ukoliko dolazi kao rezultaf jednog neprekidnog i skoro neprimetnog osvajanja i tog ferena javne delalnosli.

Na samoj izložbi ne doživljujemo neko ofkrovenje, ne nailazimo ni na kakve nove podaike u pogledu razvoja slikarki kao pojedinaca, ali zato šira javnost doznaje da u Beogradu živi skoro dvadesetak kulturnih boraca za dostojansivo žene, kao ravnopravnog dela u ljudskom kolektivu.

Ukupno uzevši, po izložbi se dade zaključiti, da izvestan deo slikarki pokazuje još uvek dosla sklonosti ka diletaniskom pristupanju u radu, nevelikom pridavanju važnosti pažljivom sludiranju i savlađivanju zanafa i šlo

još uvek moramo da povfrdimo, malo volje da umelničkom produbljavanju |

posvele veći stepen skrivenih mogućnosti. Ovo nas međufim obavezuje, da u toliko radosnije spomenemo zavidan razvoj — da ne nabrajamo poimenično — nekih slikarki, kao n.pr. Čohadžićeve; smelije posmatranje i grafičko freliranje savremene stvamosfi, koje kod nekih, kao kod Bobe Đorđević nosi doduše znak diletantizma; ili ukratko skoro opštu volju kod slikarki, da ne zaoslanu u ovom prevralnom falasu, koji mnoge smlavi, a koji se zove moderno slikarstvo i da održe korak nešto snažnijeg i muškog hoda u razvoju naše likovne umetnosti. ·

Zasluga za ovu izložbu pada na njene agilne organizatorke, na Ženski pokret i njegove napredne omladinke. Kad drugi pul budu organizovale ovakvu izložbu, moraće više da uliču na svest izlagača, da za ovakvu priredbu naprave pažljivi izbor svojih dela. Ukoliko fo bude srefnije izvršeno, nastaće polreba i za svellijim prostorijama. Bilo bi poželjno, da se drugi put sakupe i oslale slikarke, koje na ovoj izložbi nisu učestvovale, ako već ne bi

hfele da prošire izložbu sudelovanjem slikarki i vajarki iz drugih krajeva

naše zemlje. B. BENKOVIĆ

REINER MARIA RILKE DESET GODINA POSLE SMRTI

Uskoro posle poslednjih akorda sveiskog rala, dok su u Nemačkoj prigušivana drušivena previranja i bujali formalno-ekstremistički pravci u literaturi, umro je Rainer-Maria Rilke, veliki pesnik žihih fragičnih osećanja i sluinji. Ovaj muzičar reči, Pražanin, rođen 1875, u čijoj sublimisanoj poeziji odjekuju i elemenfi slavenske umelnosli (pesme koje je slušao u Češkoj i Moravskoj iz usta naroda) i koji pripada francuskoj knjževnosti skoro isto kao

10%,