Naša stvarnost

OTKUDA DA NAM FRANCUZI BUDU BLISKI

Zvanični odnosi jedne zemlje prema drugoj zemlji nisu uvek izraz narodnih sivarnosfi. Na toj igri dvoličnosti bazirala se, pa i danas fa praksa još fraje, svetska diplomatija. Ofuda je u svakidanjem životu reč „diplomatija” imala svoje sinonime u rečima koje služe za pojam dvoličnoslti. Prepreden čovek, činovnik-karijerista, sumnjiv frgovac, bankar-zelenaš, sve su to bili — dobri diplomafi. S druge strane, profesionalni diplomata morao je da ima od svega foga pomalo, pa da bude — dobar diplomata.

- Danas se fo slanje stvari menja. Menja se silom prilika, koje su demokratiju, do nedavno čisto knjišku definiciju, uvele u red narodnih i međunarodhih stvarnosti.

O narodnim slvarnostima, htela ili ne hfela, mora da vodi računa profesionalna diplomatija. Moglo bi se čak reći, da je diplomatija bila prva grana državnog aparala, koja se priklonila pred anonimnom voljom naroda.

Odavde ne freba nikako izvodili zaključak, da se sama diplomafija demokralizovala. Čak naproliv. Ona je samo poltpala pod kontrolu nacije. Ostale grane državnog aparafa (iakozvana unufarnja politika) daju znatno veći ofpor narodnoj volji.

Ja bih rekao, da je naša spoljna politika, zaista, bila odraz narodnih stvarnosti.

Da govorim sasvim konkrefno:

Dva velika naroda privlačila su, oduvek, našu simpatiju.

Od la dva naroda danas će bili reči samo o jednom: o francuskom narodu.

Prijateljstvo našega naroda (a mogli bismo ovo proširili i na sve balkanske narode) prema francuskom, slarog je datuma. Njega nije stvorila nikakva diplomatija. Ono je začeto, kad mi nismo imali diplomatskog, pa ni državnog aparala, kad uopšle nismo imali države, kad nam je nacionalna sloboda preistavljala daleki, teško dostižni ideal, koji uključuje pojam svih ostalih sloboda.

Kada je Francuska širom svefa proklamovala prava čoveka i građanima, mi smo već davno vodili borbu „časnim krstom” (tada jedinim našim efikasnim oružjem) za „zlatnu slobodu”. Svima nama bilo je jasno, da parisko braistvo ljudi godine 1793 odgovara balkanskom braistvu zasnovanom na verskoj foleranciji sažetoj u deseleračkoj formuli — „brat je mio koje vere bio". A da je jednakost Jakobinaca rođena sesfra ustaške, hajdučke, uskočke i drugih jednakosfi našeg buntovnog plebsa.