Naša stvarnost

ZAŠTO VOLIMO FRANCUSKU 45

Narodni ideali naši osfvarivani su, u Francuskoj, jedan za drugim. Mi smo im se iskreno divili. Narodni ideali naši poslal su stvarnosti, — u Francuskoj. I mi smo se fome radovali. A svaki pul, kadgod bi u toj dalekoj zemlji narodni ideali demokratije bili ugroženi stranim ili domaćim narodnim neprijateljima mi smo saosećali, i bol, i opasnosf, i fom saosećanju davali smo sivarnog izraza.

Kada je došao svelski ral, imperijalistički rat za prevlast germansiva, mi smo se, istorijskom neminovnošću, našli u suproinom faboru. Ne nikako samo zafo što smo Sloveni. Jer mi smo svesni velikih vrlina germanskoga duha, vrlina koje će doći, istom isforijskkom neminovnošću, jednoga dana do svog punog izraza.

Mi smo se 1914 godine našli na strani one stare isline, za koju će ljudi, dostojni da budu ljudi, uvek biti — na strani slobode, a proliv nasilja. S fe sfrane mi ćemo bili i sulra, i uvek. U fom pogledu zadaci naše diplomalije znalno su olakšani jasno izraženim narodnim raspoloženjem, suverenom narodnom voljom s kojom se mora računali kao sa sušlinskom stvarnošću. Od mene nećele čuli, ni danas, ni sutra, reč koja bi i najzlonamernijem prolivniku mogla da posluži kao argumenat u cilju negiranja uloge našega naroda u izvojevanju sopstvene slobode. Slobodu ove zemlje izvojevali smo mi. Plafili smo je skupom cenom. Plalićemo je, ako bude trebalo, i još skupljom.

Ali reći istinu, a ne reći je celu, znači izopačifli je. Reći islinu nije samo dužnost po slarim bukvarskim pojmovima, — fo je i velika vrlina pojedinaca i naroda. Reći islinu (i kad što nije preporučivo ni renfabilno) bio je i jeste naš balkanski običaj — koji nam, bez lažne skromnosti, služi na čast.

Ja ću da vam skrenem pažnju na jednu dosada malo i nepotpuno poznalu islorijsku činjenicu:

Četvrtog decembra 1915, u Kale-u, odlučeno je, na konferenciji vojnih i građanskih delegafa savezničkih vlada, da se solunski front ukine i da se savezničke frupe povuku. Aristid Brian bio je nemoćan da ubedi lorda Kičenera. Vratio se u Pariz ne ubeđen u pofrebu ukidanja solunskog fronta već pobeđen odlučnošću Engleza da solunski front ukinu i frupe s njega prebace na drugo neko bojište, vratio se u Pariz s odlukom, koju je m orao da primi, o ukidanju akcije na balkanskom delu savezničkog fronta.

Da ne ulazim u nagađanja kako bi se evropski rat završio, da je ta odluka privedena u delo. Verovalno je, da bi karta Balkana izgledala danas nešto drugojače.

Iza Aristida Briana, političara i narodnog fribuna, bio je Filip Berilo, generalni sekrefar Orsejskog keja, čovek koji se formirao u infimnosli dva velika uma devefnaesltoga veka, dva duha