Naša stvarnost

PROVIĐENJE ČUVA ČEHOSLOVAČKU 193

Konzekvenino tom svom „slfavu”, g. Vinaver, u nastavku svojih izlaganja, „zamenjuje” Plafonovu „vladu mudracš” sa „vladom mudraca” i poistovećuje fog Vinaverskog „mudraca” sa ničeovskim „Ubermenschom”, odnosno sa per-

sonifikacijom fog „nadčoveka” u ličnosti nekog od „vođa” današnjice, — da bi na kraju svog izlaganja bio ispunjen „u punom smislu ie reči” vinaverovskom „sluinjom ... o Proviđenju koje se stara o Čehoslovačkoj”. Tu je, dakle,

lajanstvena „slutnja” g. Vinavera, tu je njegovo svemoćno „priviđenje”, i zašto bi onda čitaoci „eseja” slvarali sebi brigu o fome na koji će način Čehoslovačka uspeli da očuva svoju samostalnosf, kada se za fo pobrinuo sam g. Vinaver, svojim univerzalnim sreistvom koje se zove: Proviđenje, i koje bi trebalo da oškloni sve sumnje, zavere i infrige od kojih čehoslovačkom narodu preti opasnost. Ako bi „esej” i kod čitalaca uspeo da izazove „sluinju... o proviđenju” koje je fako milo g. Vinaveru, i ako bi na faj način pažnja čitalaca bila skrenuta sa glavnog. problema Masarika i pilanja Čehoslovačke slobode i samostalnosti — svrha eseja bi bila postignuta.

Nikola PETROVIĆ

JEDAN KNJIŽEVNI ALMAMAH O BOSANSKOJ STVARNOSTI

Oblaci nad kolibama (izdanje „Nove biblioteke”, Sarajevo). „Saradnici u ovoj knjizi su književnici koji obrađuju živof naroda u

Bosni i Hercegovini”. — Ova rečenica stoji na prvoj strani ove male knjige koja je imala da bude književni dokument bosansko-hercegovačke slivarnosti. Ali, prelistavajuči pojedine njene slranice, ili čitajući od počeika do kraja

svaku pripovelku i pesmu, čifalac ne može da nađe onu Bosnu koju su pisci hteli dati, Bosnu koja živi.

Bosna i Hercegovina su zemlje gde se ukrštaju razne narodnosti, religije i politike. U njima su do nedavno vladali kmelski odnosi, a i do danas su sačuvani konzervafivno pafrijarhalni odnosi u većoj meri nego ma u kojoj drugoj zemlji Jugoslavije. Kroz fe specifične osobine odražava se feška sfvarnost. U pitanju nije neka mistična prefstava ili romantična idila pojedinih živofnih anahronizama, nifi kruti i uski presek same sivarnosti. Osobine bovanskog drušiva ispoljavale su se i ispoljavaju se i danas u njenoj političkoj slvarnosti.

Poslavljeni problem, koji se kroz shranice ove knjige provlači: odnos sirotinje i bogafstva, obrađen je jednosfrano, nameinufo, uprošćeno. Dobrim delom radovi su obrađeni šemafski; onako kako se obrađivalo u naprednoj književnosti pri prvim njenim počecima.

Ne može se ivrditi da većina pisaca ovog almanaha ne oseća sivarnosf onakvu kakva je; neki od njih osećaju čak i njenu dinamiku, ali je sve io svedeno na usko gledanje na slvari, fako da je malerijal ostao šlur i neproživljen. Tako, Hasan Kikić, koji je dao dosta uspelu zbirku pripovedaka „Provincija u pozadini”, sa svojom pripovelkom „Bog od žule ilovače” prilično je neubedljiv. Ta pripoveška u kojoj je pisac imao nameru da pokaže firaniju, gramzivosli i sladostrašće gazde-bega, ubice svog blesavog brata i firanina svojih kmelova, ne odiše islinifim živofom; šemalična je. Da bi se što više karikiralo, njegov fip, Avazum Garin, poslaje ubica svoga brafa, padavičara, a od mahalskog frgovčića postaje beg koji bi imao da bude pretstavnik či-

18