Naša stvarnost

220 LJUDI—DOGAĐAJI—KNJIGE

mi mišljenje, ni njegovo — o mnogobrojnim i raznovrsnim drušfvenim, filozofskim i umetničkim problemima. To su mahom nesređena kavanska ćaskanja mevešle kompilacije ili običan galimalijas. | tako se tokom poslednjih godina 'Drainac „izjašnjava” za demokratiju, „poslaje” dijalektički materijalista, ,,zalaže se” za novi realizam. Ali mu ipak sve ove izjave nimalo nisu smelfale ·da izdaje svoj revolverski listić, svoj mali literarni pampurač hrabro nazvan Slika akfuelnih događaja (SAD), niti su ga ove izjave spulavale da postane saradnik XX veka...

Drainčevi Osvrži su raznovrsni kao da je frebalo da dokažu da se njihov aufor rado osvrće i da se mnogo osvrće. Drainac se je naročito trudio da ova njegova poslednja knjiga izg!eda šlo živopisnije: stihovi, infimni ·dnevnik; o crnim zastavama našeg književnog života; o moralu, bolu i životu uopšle; o novom realizmu i o reklami; o naprednoj srpskoj poeziji i o lju'bavi, i najzad o fome da li je Drainac zaista mrlav ili ne.... Na svakoj od slofinu stranica ovih neumornih osvrfanja nasrlljivo izbija infelektualni, poelski i moralni narcisizam nekadanjeg pesnika, nezgrapan i jevlin, uzgred budi ročeno. Dobija se ulisak kao da je Drainac hteo svoje buduće biograte da 'snabde piforesknim maferijalom o sebi lično, o svojoj misaonosli i svomž moralu. | kada bi se na osnovu ovakvih Drainčevih osvrta ocrtao njegov lik, on bi se ocmtao jedino karikaturalno, jer fušla i Ima ovakvih prolivrečnosti samo lome vodi.

Nekada je Drainac bio „bandit ili pesnik”. To mu ne freba sporifi. Ali on već davno nije više pesnik, i mnogi znaci govore da ima malo izgleda da io ponovo poslane. Nedavno je Drainac našao za shodno da u XX veku opeva nešto što tobož „jede svoju decu”, a nije primetio ni osetio da fakva njegova „poezija” proždire njegovu nekadanju pesničku nejač, i ubija u njemu i one poslednje čestice koje su mu još bile zaostale od nekadanjeg pesnika.

Đ. 1.

_ BIBLIOGRA IJA CASOPIS Srpski književnt glasnik, br, 1, 3, 3, nope serije. — U poslednje opijeme redakcija Knjižepnog glasnika nastoji da ovaj ugledni stari časopis orati soijetlim tradicijama prvih godina njegovog izlaženja. Čini nam se ipak da su te tradicije, stvorene Skerlićem, Domanovpićem, Prodanopićem i dp., nespojive sa saradnjom T. Manojlovića, M. Veljkogića ı sl.

Pregled, so. za april-maj. — Demokratska kulturna reotja sarajevskih intelektualaca. Donosi probrane kulturne i političke člonke {skrećemo pašnju na članke g. Joo. M. Jovanovića o spoljnoj politici i, t3 prošlogodišnjih soesaka, o Katoličkoj akciji).

Hrvatska smotra. — Zagrebački „XX vek“.

| „XX ovek“ — beogradska „Hrvatska smotra“. Kao vlasnik potpisuje se Geca Kon. Glavni saradnici: S. Yınaver, Sv. Stefanović, R. Drainac, T. Manojlović, B. Teodosić, P. Vujić i Danilo Vulović (koji se bori sa predratnu podjelu kolonija!\. Geca Kon stvara srpsku literaturu u duhu one svoje ratne pjesme: „Ich bin Srbin, sppski sohn — ime mi je Geca Kon“.

Život i rad, socijalno knjižepni časopis, se, 6, 7, 8. — Ajera oko potplaćivanja ove revije ı njenog starog urednika Milana Rajića završena je ı pred sudom. Nova redakcija (glaoni urednik d-r Mihailo T. Arsić) pokasuja puno volje i hrabrosti da od časopisa napravi nezavisnu demokratsku kulturnu

#ribinu. Mi roj želimo pun uspjeh.