Naša stvarnost

iD ĐAREL ČAPER

Polana, ne dolazi; Jurju Hordubalu je nekako teskobno oko srca) kao čoveku koji je sim, sam u tuđoj sobi. Sačekaću u dvorištu, govori sam sebi, možda bih se mogao međutim umiti. Oh, kad bih mogao svući košulju i ispumpati studend vodć na leđa, na, glavu, kosu, radosno prskati vodom svuda unaokolo i zavikati od miline: oj! - ali to kao da nekako ne bi bilo pristojno, — još ne, još ne; samo malo vode iz železne pumpe (tu je bio nekada drveni okrugao bunar na đeram, sa dubokom tamom, tamo dole; odande je dolazilo vlažno i hladno kad bi se čovek nagnuo) (ovo je kao u Americi: tamo farmeri imaju takve pumpe), (kako je to lepo s punim vedrom ići u staju i napajati tamo krave da im se nozdrve sjaje od vlage i da glasno frkću). Hordubal samo pokvasi s malo vode zamusanu

maramicu i otire čelo, ruke, potiljak, — „ahahah, ala to godi”; onda cedi maramicu i traži gde da je obesi: „ali ne, još ne, još nismo kod kuće”; — i mokru je trpa u džep.

— Tu ti je otac, Hafijo, čuje Hordubal, i Polana gura k njemu jedanaestogodišnju devojčicu, zaplašenih, bledoplavih očiju. „Dakle, ti si Hafija” — gunđa zbunjeno Hordubal (oh Bože, za tako veliko dete teddy-bear!), i hoće samo malo prstima da je pogladi po kosi, ali devojčica se 'uklanja, stiska se uz mater i ne spušta očiju s tog strašnog čoveka. — 'Ta pozdravi

bar, Hafijo! — govori Polana tvrdo, munuvši devojčicu pegniceom u leđa. „Ah, Polano, pusti je — šta to mari što se dete plaši!!! — Dobar dan — šapće Hafija i obrće se. Jurju je od-

jednom nekako čudno, oči mu_se zalile suzama, lice deteta, koje stoji pred njim, dršće i rasplinjuje se: „ali, šta je to — e ništa, ništa to nije, samo što već toliko godina nisam čuo ,dobar dan.” — Hodi, da vidiš, Hafijo, — govori žustro, — šta sam fi doneo.

— Idi, glupačo! — gura je Polana.

Hordubal kleči pored kofera. „Majko Božja, ala se to sve putem izmešalo!” Traži električnu lampu; ala će joj se Hafija diviti! — Evo vidi, Hafijo, ovde pritisneš na dugme, pa zasvetli. „Ali šta je to, šta je to, zašto neće da svetli” : Hordubal pritiskuje dugme, obrće lampu sa svih strana i postaje šžalostan. ~ Šta se s njom dogodilo? Aha, to se valjda tamo unutra isušilo, to je ta elektrika, — znaš, bilo je tako vruće na lowerdecku. Da, lepo je to svetlilo, Hafijo, kao sunašce. Ali čekaj, ja sam ti doneo sličica; tu ćeš imati šta da vidiš! —

: eč:e „apo