Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 26)

нападне, а остајући доследан својој идеји да што пре избори какву било одсуднију победу, он се сада дефинитивно одлучи, да са свом својом армијом пође у сусрет нашој Првој Армији и да је нападне, ако икако буде могуће, још за време њеног дебушовања из теснаца између Карадага и Козјака. У духу те најновије одлуке, било је наређено У корпусу, да и он овога дана упоредо са У]|, коме је ранијом заповешћу за маршевни циљ био назначен Орашац, иде ка Пчињи и ради преноћишта заустави се челом својим десно од овог другог, на висовима код села Новосељана.

|

Дакле, не раније, као што се код нас мисли, него тек 9. октобра изјутра главна маса, односно нападна трупа Вардарске Армије, у јачини од шест пешадиских и једне коњичке дивизије, била је одрешито упућена против наше Прве Армије за битку, коју јој је требала наметнути негде испред Куманова под заштитом какве јаче или слабије побочнице формиране доцније на самом бојишту према Страцину односно према Тимочкој дивизији ! позива. Истина, сам јој је случај ишао на руку, ако ништа друго а оно бар да разбије Дунавску дивизију ! позива. која ће 9. октобра потпуно усамљена, избити код Младог Нагоричана и сутра-дан, 10. октобра, што ће рећи првог дана Кумановске Битке, бити лишена сваке помоћи суседних јој дивизија. Али она ни то, поред све своје релативне бројне надмоћности на овом делу бојишта, није била кадра постићи. Него се, напротив, сав њен елан бејаше тако брзо сломио о отпор ове дивизије, да, кад 11. октобра, односно другог дана битке, настаде општа офанзива наше Прве Аармије, више није била у стању ни да јој се честито одупре. А пз тога опет излази да она, не само у бројном већ и у моралном погледу, није била дорасла за један тако грандиозни задатак наполеоновскога стила, какав јој