Nedelja

Број 6

Страна 13

БЈЕРНЗОН БЈЕРНСТЈЕРНЕ велики норвешки песник, каижевник и политичар Искрен пријатељ Словена.

нарије. Генералу инспектору дали су да појми да је излишна ревност савршено неумесна а мени — без икакве церемоније — показали -су врата. — Куда сте отишли потом? — За тим сам прешао у друго подручје... Испочетка ишло је добро. Али затим опет су се десили непријатни судари са управом. Изашла је крупна историја, после које ми ништа друго није остало, но да се уклоним. Тада сам потео тра-жити ма какву приватну службу. Али ту се показа још и горе... И сами добро појмите: где и какво место може имати човек са мојим независним начином мишљења, човек, који је достигнув известан степен висине, није се умео одржати на тој висини, компромитовао се сукобима са управом, није се хтео клањати, ласкати и отишао је из министарства са жигом несносног и немирног, неблагонадлежног човека... — Да то је заиста будалаштина! Шта сте намерни сададапредузмете?Јесте лисмислили куда ћете? — Право да»кажем, не знам! МожеЈЈбити, да ћу се придружити инжињерима- механичарима, а може бити, да ћу постати простЈ радник. Копаћу канале, или ћу отићи у село да се опростим, јермије сада у моме садашњем положају, све једно ма шта изабрао.... Тешко ми је само то, што сам савршено узалуд потрошио толико здравља, снаге, и напразно убијена времена... Ахтемаштеипланови младости!Тиватрени нагони и напори светлом идеалу правде! Та жеђ за стварном борбом на корист човечанства!. Како жизот, — прљави живот, — немилостиво разбија све те илузије !.... 15. маја 1906. г. Превео Јагодина. Мип. Радичевић. уч. III г. Уч. Шк.

Пред копачарском шатром СЛИКА С1 АЛЕКСИНАЧКОГ ВАШАРА

СУПАРНИЦИ — Ђовани Верга. — # Драга моја ја те л.убим, Нек омекне срце твоје Саслушај ми горке јаде Дај ми хитро какав знак! Певао је Реска ударајући у гитар и дижући веђе високо. Тек што беше довршио кратку ноћну песму, а чу се пљескање иза угла Еиано дел Орба. Пријатељи пребацивши гитаре преко рамена, окупише се око Реске и ћаскаху пригушеним гласом пред вратима Конкетине пиљарице. Како се врата не отворише Реска рече: „Јамачно старица још не спава. Лаку ноћ, господо.« У тај мах испод капискога свода кармелитског манастира одмаче нека сенка и некакав човек приђе младим људима и бираним учтивим речима их ослови: — Дивно, господо! Лепи гласови и добри инструменти! Реска одмери непознатога. То беше некакав ненаочит човечуљак, неизбријана лица и са великом шеширином на глави, која му падаше до ушију. Пребаци гитар преко рамена и рече опоро : — Хвала вам! — Учинићете ми љубав, господо, рече непознаги, ако пођете самном до моје драгане, која овде у близини станује, те да јој једну песму отпевате. Пријатељи кад видеше какав је обрт узела ствар прикупише се опет и озбиљна лица приђоше непознатоме сасвим близу. Реска, који у истини није имао воље да у тако позно доба почиње пазар крај уличног фењера, промери непознатога; погледа му оштро у очи и рече му, наглашујући сваку реч: — Извините, драги пријатељу. Доцкан је и ми хоћемо да идемо кући. Али непознати нехте се смирити, него упорно оста при своме захтеву.