Nedelja

Број С.

Страна 17

„Било је го једног дана када отад није био код куће, а за мене је била згодна прилика да се у осуству његовом опростим са мајком, коју волим и коју ми је било тешко напустити. Оца сам избегавао, јер сам га омрзнуо. Дошао сам код мајке и као какав кривац пред судијом стојао сам понизно пред њом. — ,0 сине,драго дете мо је, шта радиш ти?" — речз ми она. Подигох главу и са упртим очима у њено бледо и уплакано лице казах јој да ћу да идем тамо далеко, одакле јој никад више нећу доћи и видети је. Настала је тишина .. — ,0, сине, сунце моје на један п>т рече ми она — не иди, не иди од матере своје, не иди у пакао светски, пропашћеш....? И уплакана поче ме грлити и љубити. Ја сам се занео у њеним пољупцима и тако опијен срозао сам се на земљу и шта је даље било не знам. То су биле искрене речи, искрени савети. За мене је то била последња материна ми милост, последњи загрљај и последњи пољубац њен. Од тога дана, па све до данас, када ово седим у вашем друштву, нисам је г>ише видео; заборавио сам је потпуно,заборавио сам чак и њезин пољубац. Али те материне речи нису помогле, ја их нисам разумео, ај сам отишао... отишао у свет, о коме сам сањао као некој цветној ливади, да тражим срећу. На седам дана после тога растанка са мајком и напорног путовања дошао сам у Београд, а после тродневног боравка у њему и спавања на клупи у кафанама у друштву са рабаџијама и радницима, нашао сам се између четири зида теразиског кварта као скитница и беспосличар. На моју срећу то је било

СИЛИ ПРИДОМ Француски песник (ј 1907 год.) поборник спиритизма

доба, када се ђаци уписују у школу, и ја изјавих да сам дошао да се и сам, као и остали, упишем у школу, показујући документа, и они ме пусте. Баш сам тога дана седео на Калимегдану на клупи у једном крајичку и посматрао свет који пролази, а о коме сам сневао тако лепе снове и био жељан да га гледам. Тада сам се упознао са њим, који ме је после издржавао у школи. Дакле, моја се давно очекивана жеља испуни и ја постадох ђаком. Никад веће радости за мене и веселости но тада. Како сам у школи провео то мислим да није потребно да вам причам, кад сте и сами ишли тим путем, само напомињем да сам школу свршио као и^већина сиромашних ђака |у беди и Цневољи. "Лепих успомена имамЈ само|оних кад сам безбрижно и весело|са друго вима п утовао по Србији, Срему и Банату.'' ~ Сврших и школу. Са сведоџбом у руци пођем даље и сад сам рачунао лако је добити службу само кад су сведоџбе и руци. Реших се да се најпре мало одморим од великих напора у школи и насладим слободног живота. Разумећете кад кажем „слободног времена" јер сам био ђак у једном заводу. Кад сам већ сав новац заштеђен у школи и онај који сам добио од мог добротвора потрошио, м'орадох да потражим службу. Равно три месеца борио сам се са министром, начелницима и инспекторима министарства док сам добио службу. Са момцима министарства већ сам био постао колегијалан, а и морао сам то бити иначе неће да ме при-

Гуслање спепца СЛИКА СА АЛЕКСШЧКОГ ВАШШ