Nedelja

Страна 18

Број 6.

аве код „господина начелника" Дакле као Јшто вам рекох после три месеца чекања у ходнику министарства добих и то мало бедне службе у једној вароши у унутрашњости. \У Нова дужност, ново место, нова околина; друштво друго, све је то изменило мене самог. На једанпут нестаде оне веселости и безбрижног живота као у школи Нисам више ђак; треба узети други правац рада, понашање према старијима и својим колегама. Утицајем тога ја постадох други човек, ни налик на оног веселог ђачића. У то доба сав мој рад сводио се на послове по дужности, а ван овога, код куће, на читање књига. Ништа ме друго није могло интересовати осим рада. И поред тога што сам нерадо волио друштво нисам га имао, те ме је још више гонило да се забављам и прекраћујем у раду досадно време. Сећам се баш добро. Било је то лицем на Св. Николу, када сам се упознао са њом. Снег је покрио земљу, Реке се заледиле и умукле са својим жуборењем. Ветар фијуче пољем. Снег шкрипи под ногама, а звезде трепере и клоне се од јаке циче, мраза. Ми смо као ово и сада посетили нашег пријатеља о слави и седели поред топле пећи Било нас је прилично на број. Она — домоћинова кћи једнако је трчкарала од једне групе до друге, разговарала и добацивала свакоме по коју лаокаву реч. Ја сам је посматрао немо и непомично и слушао шта она говори. Разговор се почео о појединим писцима и она је у том говору са највећим одушевљењем учествовала, критиковала и давала своја мишљења. Мени се ово допало, гутао сам њене речи и посматрао је чежњиво. Необично даровита у говору; чиста бела и бледа лица; црних и ведрих очију; плаве и дугачке косе; правилно развијеног носа, а тако и тела, с прстима на рукама који показују да у себи носе дара и талента — она привуче моју пажњу на себе и ја сам то вече слушао само њу, гледао само у њу и само о њој мислио. Не знам да ли сам уображавао или је то и она приметила, или је зар и она већ према мени неку наклоност осећала, тек је тог вечера обраћала највећу пажњу на мене Кад смо за вечером били она је често обилазила мене и нудила са појединим јелима Ја сам се тог вечера осећао срећан. У њеном друштву био сам блажен, а нарочито

кад сам видео да и она према м р ни гаји неку већу пошту него према осталима. Весеље је трајало дуго и у таквом смо се весељу и раставили и разишли својим кућама. Кад сам изашао напољз, ледене сребрнасте пахуљице промицале су кроз ваздух и падале на њену бујну и плаву косу, она је ишла поред мене. На растанку стискајући ми руку, рече ми само једну реч: „дођите" и изгуби се у помрчини иза снежних пахуљица" Павле немирно лупкајући прстима по колену, дубоко одахну; забаци своју дугу густ^ и коврџаву косу и убриса зној са чела; запали цигарету, повуче у себе један дим, пусти га кроз уста, па тако и други и баци поглед за њим; спусти главу, понова је диже и погледа у друштво. Плавоока девојчица још више упре очи у њега; привуче нехотице столиц^ ближе к њему и тужно гледаше у њега. Друштво се мало ускомеша, поче неко потајно шапутање по соби, и опет наста тајац. Павле продужи причати: „Оног часа, када сам се растао са њом и отишао кући, осећао сам неку празнину у души. Питао сам се и сам зашто, али нисам могао датиодговорасеби. Отишао сам кући и мислио да ли је увек тако у друштву? Д I ли то мора бити увек? Да ли је се она по дужности као према госту толико занимала самном, или је осећала већу наклоност према мени, но према осталима. То у оном времену нисам могао казати праву истину али ми је било веома, веома тешко без ње...." Домаћим нам објави да је дошао нов друг и моли да га може непознатима преставити. Павле престаде причатк. У соби се указа младић бледа и дугуљаста лица, црне разбарушене косе, високог стаса са чежњивим очима и осмејком на лицу. Милан се окрете друштву и рече: „Наш добар друг Адонис. Молим ко се не познаје с њим, нека се изволи упознати." Сви поскакаше руковаше се са новим гостом. На послетку се рукова сањим и Павле. Кад приступише један д >угоме, насмејаше се. Онн су се већ познавали, Цело се друштво насмеја њиховом смејању. Престадоше и уобичајени поздрави. Адонис се окрену Павлу и рече: „Смандрљај те се седморо небеса!" а затим додаде тихо да је могла чути само плавоока девојчица; — Павле:? — Ти? Ти овде ? — и понова се насмеја Мала плавоока, погледа у друштво, па у