Nedelja

Број 7.

Страна 19

метар и његова игла бележи 35 килограма. Сто се по том подиже на динамометру и тада му игла долази на 3, 2, 1, 0 —. Или, супротно овоме, хоћемо ми да сто, уместо олакша, постане тежи. Његова тежина толико се повећа, да нам је немогуће одвојити га од земље; његове четири ноге тако су чврсто припијене за земљу, као да су приковане. Једна рука подиже столицу као какво перце. Кутија са музичким апаратом свира сама. Велики кључ истовремзно се окреће у брави са покретом медијеве руке, који је удаљен за читав метар. Звонце лебди по соби, звонећи над главама присутних лица. Армоника, коју држимо једном само 'руком у корпи без поклопца, свира неке песме. Једна невидљива сила управља, дакле, неким деловима њеним, јер у опште, да би се могло на армоники свираги, треба две руке, док је овде само једна. Једна се воља испољава. Чуо сам а и остали присутни прате ударце једнога чекића по столу, или песнице на вратима са таквом јачином да би могао убити свакога који би их дочекао. У главном, ови ужасни ударци јесу протести противу порицања. Кажем ја, на пример : „Све ове шаљиве појаве не доказују ни мало да ту може бити каквих духова", три ударца маљице изгледају нам да ће да раздробе сто. Ту, дакле, постоји извесна воља. Ову вољу, ову намеру, ми видимо у свима феноменама. Граф Гаспарин, први је коме дугујем за једну серију научних огледа ове врсте. Он је тумачио да ова воља потиче од нас самих, односно присутних. Мислио је, затим, да наша воља може да ради и ван нас, дејством једне флуидичне с;:ле. Ова је хипотеза тачна само за један изнесан број феномена; међутим, за све остале она не важи. Већ године 1855, г. Тири, професор физике на универзитету у Женеви, тражио је да допуни објашњење графа Гаспарина, измишљајући „рвусћосЈе" — супстанцу која у нама постоји и која би нам служила за посредника између душе и тела и могла дејствовати ван нашег организма. Када сам године 1865. публиковао своје редке : Непознате природне силе и када сам говорио о психичким силама, а којима је, такође, говорио год. 1871. и Виљем Крокс, мени

није било познато мишљење професора Тириа, који сам тек доцније сазнао, али идеја је, очевидно иста: треба проучавати непознате силе. Ове, пак, силе не могу друго бити до природне силе, јер је све у природи и нема ничега ван ње. Невидљива иињеница. Психички елеменат је главна ствар у овоме. Ови покрети столова, физичке феномене, необјашњиви ударци и добивени одговоријош не показују све појединости спиритизма. Наша је планета, свакако, онаква, какву је ми знамо; али, и поред тога, има мисли, намера, воља... Ми констатујемо да има два елемента у овоме случају. Ми говоримо столу као да он чује. Испитивачи се обраћају онда извесној невидљивоЈ чињеници, Ова чињеница, изгледа, да се рађа и одмах затим ишчезава чим се огледи прекину. Дакле, чини нам се, да њу ствара један од најглавнијих присутника, онај, који има највише флуида ■— како га некад називаху — то јест, њу ствара медијум. Је ли то нека аутосугестија медијева или скуп ринамичке моћи осталих чланова, који сви скупа стварају ову нарочиту силу ? Је ли, опет, двострука моћ његове личности? Да то није кзкво кондензовање психичке средине, у којој бисмо се ми налазили? Или, да најзад не буд_ ту такав разуман узрок, различан од нас, једна душа која је некада живела на земљи, и која црпе у медију извесну моћ, којом би се могла ставити у покрет? Да опет не буде коЈа друга врста невидљивих бића ? Према свему овоме, нас ништа не овлашћује да можемо спорити постојање живих, невидљивих бића око нас. У овоме леже различите претпоставке; ми немамо научно право да иједну од њих пропустимо и одбијемо, тек онако. Сваки има своју теорију. Сви ови искусни испитивачи спиритистичких феномена, које горе споменусмо, ни мало се не слажу међу собом у погледу тумачења ових појава. За неке, као за Викторијена Сардуа, данашњи спиритизам је: „зора једне необјашњене истине" ; за друге опет, (Валаса, Варлеја и друге спиритиете) ови су феномени произвели дуси умрлих људи. (Мирвич, Лапони и др. тврде да су то ђаволи). Папус и теозофи доказују помоћу окултизма — елементарних духова — ларва, чаура, итд. Гаспарин, Тири