Nedelja

Страна 8

Број 6.

Изгледа као и ма каква друга канцеларија. Зидови су зеленим тапетом покривени, а по патосу прострт је некакав прост црн ћилим. Према вратима, кад се уђе у собу, стоји велики писаћи сто, закојим седи истражни судија тако, да је право лицем окренут према свакоме, који уђе у канцеларију. Он седи леђма окренут према прозору, па му лице остаје у засенку а оптужени или сведок стоји лицем према прозору, па му свака црта мора бити осветљена. За малим писаћим столом у лево, седи писар (§геШег), помагач судијин, без кога овај не би могао ни урадити ништа. Проспер није пазио на појединости. Сву своју пажњу посветио је судији и што га је дуже посматрао све се више уверавао да је његов чувар рекао истину. ГосподинПа трижан је од оних људи, према којима одмах од првога часа морате осећати неку наклоност; њихов вас лик задобија и умирује. — Седите, рече' Просперу. Ова пажња, коју му је указао судија, умирила га је још више, јер он је замишљао да ће с презрењем поступати са њим. Проспер је сматрао ово као повољан знак и почео се надати доброме свршетку. Међу тим Патрижан даде знак своме писару. — Пазите, Сиголе, рече му, почећемо. За тим се окрете Просперу. — Како се зовете ? — Проспер Август Бертоми, госпо-

дине.

десет.

Колико вам је година ? Сад 5. маја биће ми равних триЧим се занимате?

— Благајник сам, или боље рећи био сам благајник Андреје Фовела, банкара. Судија ућута задубив се у гледању неких бележака пред собом. Проспер је мотрио на сваки покрет његов, па је тврдо веровао да га један тако љубазан човек као што је судија не ће задржати у притвору. Кад је Патрижан нашао оно, што је по изгледу тражио, наставио је испитивање понова : — Где станујете ? — У улици Шаптал бр. 39. А пре тога на Булевар де Батињолу под бр. 7. — Где сте рођени? — У Бокеру, ди-гарском департману. — Живе ли вам родитељи ? — Мајка ми је умрла кад ми је била друга година а отац ми је још жив. —• Живи ли у Паризу ? — Не, господине, већ у Бокеру, код моје сестре, која је удата за једног енжењера при тамошњем каналу. На ова последња питања одговарао је Проспер бескрајно збуњено. Има тренутака кад нас успомена на родитеље храбри и теши, али има и таквих страховитих часова, кад бисмо желели да никога немамо, да смо находче без родитеља. Патрижан је приметио узбуђеност Прбсперову,-па је и то примио к знању. — А чим се занима ваш отац? питаше судија даље. — У прво време био је надзорник канала и мостова, а откуд је мој зет постао чиновник ди-мидиског канала^. он је у пензији и живи код зета. Наста кратак одмор. (Наставиће се).

Пробе теретни)( автомобипа за српску војску.

\