Nedelja

Број 6.

Страна 9

ПРОСЈАКОВЕ НАДЕ — МИЛ. М. НИКОЛИЋ. = (Наставак) „Можда има и сувише посла, те је остала да ноћу ради па и на прено, ћишту код кројачице" —• мислио је знајући, да је она уочи Божића и Ускрса радила и ноћу, а често по неколико дана кући није долизила. Наслоњен леђима уза зид куће, пред којом је обдан просио, а подупрт штакама, пажљиво је мотрио пролазнике, докле је девојчицаприклонивглаву уз оца ћутала стојећи заједно с њим. Улицом је бивало све мање пролазника; девојчица, дремљива поче зевати, и он, најзад убеђен: да неће кћи ни доћи те вечери кући, пође натраг. Код куће запали свећу на столу, одсече девојчици комад хлеба за вечеру, а сам, онако гладан, седе на столицу, за сто; одгурну штаке, те падоше на под; подними се лактовима о сто, али не вечераше. Мислио је само о кћери, тражећи највероватнији узрок њеноме недоласку. Девојче забринуто гледаше оца, пратећи страшљиво сваки његов покрет не смејући ни да проговори коју о сестри. „Ако има толико посла, зашто ми бар не рече, да неће доћи кући, те да је не чекам" — мрмљао је. И хтеде да оде да јепотражи код кројачице у вароши те да се увери да ли је на послу, али не могаде оставити ноћу саму девојчицу код куће и не хте тиме дати повода суседима да о томе говоре. Девојчица је појела одсечени комад хлеба и немо ћутала за столом. Можда

је била још гладна, али не смеде затражити више хлеба. Очи су јој се склапале, јер би одавно требало даје у кревету. Отац то смотри. — Јеси ли вечерала? упитао је гласом, који је некако рапаво и грубо звонио. — Јесам — прошапута девојче климнув главом. — Онда лези, свећа да не гори. Она га послуша и оде у кревет. Он затвори кључем врата собна, угаси свећу и оста у мраку. Пипајући, дође до свога кревета и седе на њ, али не леже, јер није могао заспати. Црне мисли пролетеле су му кроз главу. Нека слутња обузе га. „Да није одбегла'?" — питао се. Сама помисао на то наљути га још више. Он стеже песнице и удари се њима по глави; јаукну и простре се по кревету.

' .7", «

ЦМесечина је у позној ноћи освојила, понекикомарац језујао у соби; попац је монотоно певао у зиду, а просјак, стегнув срце и савлађујући свој бол, гуЛЕОН ДЕКО тао је сузе.... посланик Републике Француске у Београду Ту сву ноћ није моугледан француски кмжевник и велики пријатељ гао заспати. Срискога Народа. IV Идућега јутра потражио је кћер у кројачници, али је не нађе. — Јуче није ни долазила на рад. Посао је одказала пре недељу дана а ономад и своју зараду примила — рекоше му. Просјака порази тај одговор. Крбјачка радионица и раднице у њој, све се то окретало око њега. — Зар и она ? — јаукну. Мрак му паде на очи, глава клону на груди, а снага га издаде. Он се ослони на штаке и спусти на под, јер