Njiva

XVIII. год.

ЊИВА

Чим се с пролећа осушп земља тако да ју можемо обраднтп, ваља нам салату окопати п од корова очпстпти. Ако је време повољно, салата се брзо развија. Још једанпут треба да салату окопамо н полевамо, после чега се салата напрасно развија и већ почетком маја ју можемо вадити. За семе ваља означити завремена

најлепше главице салате. Када семе сазре, ваља га или дневно сабирати или дочекатн да највећи део семена сазре и онда сасецимо цветиа стабла, осушимо их и овршимо их. Семе и после четврте годппе још добро клија. У једпоме килограму пмаде око 750 хиљада зрна. Када зпмња салата у главу расти, почнимо ју вадити и продавати. Најбоље главице пред вече вадити. То тако чиннмо, да главице над земљом отсечемо или нх извучемо из земље

355. страна. заједно са корењем и тек накнадно опсечемо корење. Прп вађењу пазимо да не падне земља у главицу. Озлеђено спољашње лишће уклонимо, затпм сместимо салату у велике корне н то главице главом доле чврсто једно до друге; само код најгорњег реда сместимо салату тако у корпу, да главе гледају горе. На једноме катастралноме јутру

можемо у просеку око 40,000 биљака посадити но ако за продају само 30,000 комада рачунамо по нросечпу цецу од 2 до 3 филира, то можемо лако пзрачунати, да прпнос једнога јутра износи 600 до 800 круна, а то је врло лепа добит. Ако је то још на тако,ј земљп где п краставце производимо, онда — само ако је земља добро урађена и ако ју добро пођубримо — лако можемо увпдетп, да пропзводња поврћа врло добро награђу.је рад вреднпх руку.

Извпђавају непријатељски положај.