Njiva

О). страна.

ЊИВА

XVIII. год.

Ратне цртице. Кано изгледа у Галицији. Вратно сам сс — велп доппснш; «Каг. Коу. » — од подуже вожње с аутомобплом, која ме је олвела све до Борпслава. Утиске, што сам пх добио на том путу, сабрао бнх овако : Често је веома жалостан поглед, што га пружају топовском ватром и по.карнма унпштени градови, кроз које се возпш, а срце те заболп, кад помислпш на несретне становнике, који с болппм израасајима на лпцу седе на рушевпнама евоје имовпне. Али као устук тој тужној слнци видиш свуда наше п немачке чете, како напредују. Преко Тарнова, Ларослава п грозно опустошеног Радимна, возпо сам се у Пшемисл, где сам смео погледатн разорене утврде. Псточно од Пшемпсла на цестн у Гродек ц Лавов, код Мошћиске, ушанчпли су се Руси по својој старој навадп, мајсторским начнном. Са стајалшпта топничког посматрача сам сам могао видетп, како је тешко домоћи се до тпх рускпх позпцпја. Од Пшемисла возпо сам се преко Добромила у Самбор, па отуд на фронт друге војске, која с југа напредује против Мошћпски. Ту се Руси у бојевпма без преетанка нотпскују, п ако се очајно опиру. И ту се против непрпјатеља с најбољим успехом употребљава наше тешко и најтеже топнпгатво. Свудан где год емо стигли, виделп смо велпке масе заробљеника, међу њима и многе частнике. Опет се помноже пребеглице, а то је јаеан докав, да се у руској војсцп све више шпри деморализација. II у погледу топништва, чпни се, баш не стоје најбоље. Гледао сам северно од Самбора једно цело послеподне, како наше топнишгво

жестоко палн на руске положаје п то с најбољпм успехом, док су се Русп ограничпли на веома слабо враћање ватре. Том сам прпликом могао п иосматрати код посла наше авпјатпчарке. Својом смелошћу, коју не може савладати ни најбеснпја брза ватра, пружају непроцењпве заслуге н код посматрања учинака пуцања, у велпкој опрецп с рускпм њнховпм друговнма, којп се понекад почну прнближитп се нашем фронту, док натн Руспма гледају у најтајанственије њпхове карте. Од Самбора возпсмо се преко Дрохобпца у Борпслав. Не ће, ако Бог да, трајатп дуго. па ће се у Галпцпјп опет новратптп нормалнп живот.

Вукурешкп «ХЈшуегви1» јавља пз Морморнице : Аустро-угарске чете запоселе су у ноћн од 12. јуна Садагору, где се Руси впше нпсу моглп оппратп, а затим су продрле даље у Мохолу. Овде су се Русн покушали опретп, алп су за неколпко сатп прпснљени на узмак, оставивгап мноштво ратног материјала. Дне 13. јуна запоселе су аустро-угарске л немачке чете места Раранцеа и Бојан, која еу места Русп последњпх шест месеци врло учврстпли. Русп еломљенн у свом отпору повукли су се у највећем нереду у Новосјелице, а непријатељ пх је непрестано прогониО. У ноћи је био мир, но већ зором наставилп су савезници продирање прама Новосјелицама, које су место Руси око 10 сати такођер морали изпразнити. Пригодом свог узмака Русп су запалили сијасет кућа, те разорили мостове и брзојавне уредбе. Сад је Буковина очишћена од Руса. С ове стране Прута запоселе су аустроугарске чете сва места и победоносно продиру у Бесарабију. Руси су се једпво опрли у топоранцкој шумп.

Румунски извештај о чиш~ћењу Буковине од Руса.