Nova Evropa

У културно-моралном погледу имамо да разликујемо народе који приступају Христу, и народе који се од њега отуБују. У том односу народа према Христу има нешто веома одсудно што се не да психолошки довољно јасно разложити, али што је историјски доказано, Народи који Христу још при“ лазе, живе додуше — ако говоримо са католичког становишта — још у разним предрасудама, али ипак обично имају основне религијозне појмове, идеје, иако често погрешне, о Богу, о вечности, и т.д.,; док народи који остављају Христа не губе само веру у католичке догме, него с временом и све оно што је уистини хришћанско и, на крају крајева, и све што човечанство природно спознаје о Богуио вечности, и враћају се опет у неку таму ума, из које не води више никакав пут; њима завлада или материјализам, или некакав „идеализам“ у племенитијим духовима, но који не може пружити човечанству нити јасноћу нити снагу,

Стога је наше мишљење да морамо — и са посве уравнотеженог знанственог стајалишта, где се чак не обазиремо на питање о објективности католичке религије — одлучно осудити културно-борбене покушаје уперене противу католицизма у Словеначкој. Ти покушаји нису несрећни само зато што се јављају у време кад правни ред у држави још ни издалека није уређен, него такођер и стога што су уистини некултурни.

нам се да би било много слободоумније држати се начела слободног мислиоца Дра, И. Пријатеља: „И религија је сила, Пустимо, дакле, да се слободно извршује психолошки најдубљи идеал Словенства: такмичење разних сила, сваке на свом путу према једном циљу!" Рт, Алеш Ушеничник, професор Универзитета у Љубљани.

Slovenačko školstvo nakon ujedinjenja,

(Donosime ovde opširan izvod iz većeg članka G, prof, Poljanca, koji u celini, nažalost, nije mogao stati u ovu svesku »Nove Evrope«, Uz članak idu mmogobrojni i verno prikupljeni podaci u vidu tabela, koje su takodjer ovde morale izostati),

I, Osnovne škole.

Pod bivšom su Austrijom Slovenci, sem u gospodarskom pogledu, najviše zapostavljani u školstvu. Vlada je, po gradovima 1 varošicama, i po većim obrtnim mestima, dosledno postavljala nemačke ili nemačkim duhom zadojene činovnike, koji su zatim zahtevali za svoju decu (na osnovu državnog zakona),

189