Nova Evropa

države, ne može se tako što tvrditi o umetnosti, »Narodna Galerija« u Ljubljani dala je u štampu Dr, Malov »Pregled umetnosti kod Slovenaca, Hrvata, i Srba«. Ne zato što je to prvi pokušaj ove vrste medju Jugoslovenima, niti radi pomanjkanja dobrog starije6 uzora koji bi mogao pokazati kako da se posmatra i obradi gradivo jugoslovenske umetnosti kao jedna celina, nego radi posve unutarnjih nepremostivih razloga razdeljena je ova knjiga na tri dela: na istoriju Slovenije i Hrvatske, na istoriju Dalmacije, i na istoriju Srbije, I da je pisac ma šta drugo uradio, bio bi to metodičan nonsens, Ništa nije prirodnije nego da se medju politički ujedinjenim teritorijima i narodima traže zajedničke kulturne veze; to je razumljiv + koristan posao, No ipak se ne sme taj posao vršiti tako da se iskrivljuju fakta; put koji vodi do spoznavanja jedinstvenih momenata u mnogoličnosti jugoslovenske duše morao bi da bude drukčiji, Priznavajući činjenicu, da je jugoslovenski teritorij sačinjavao i sadržavao razne umetničke organizme, izgradjene na raznim podlogama i sa raznom sadržinom, trebalo bi ispitati, da li su se ti organizmi, unatoč raznih smerova svojega razvoja, ipak na bilo kakav srodni način iživljavali, u čemu bi se javljala zajednička jugoslovenska duša ili zajednička krv, To bi bio veoma zahvalan zadatak, ali isto tako i suptilan i težak, te se bojim da bi, zasad, ostao i bezuspešan, radi oskudice i nerazvijenosti današnjih znamstvenih sredstava i metoda.

1. Canbar,

О словеначкој пучкој уметности,

(Услед оскудице простора морале су, нажалост, изостати неке појединости из овога. чланка.)

Странац који походи јужну Штајерску или Крањску добиће први значајни, и већином одлучни, утисак од наших уметнина: указује се његову погледу свуда велики број цркава, по врховима зелених хумова и брежуљака на којима расту тамне шуме. То је карактеристично за словеначку земљу, у првом реду за Крањску и за јужни Штајер, а донекле и за југозападни Коротан, не у толикој мери за Истру, Приморје, и млетачку Словенију. И странац ту веома хитро закључује, да се налази на томе земљишту зацело веома религијозан народ, — он обично даље и не размишља. Ретко који зна право оценити те из народне душе настале грађевине; ретко који обраћа пажњу нато, да народ који зна постављати своја светилишта на тачкама одакле их свако може да види далеко уоколо, и који успева да своје облике заодене тако потпуно уметнички, у беле грађевине са црвечим крововима, компоноване

205