Nova Evropa

ством, те Посавље од Зиданога Моста до хрватске међе. Кочевје поседује нешто типично у грађењу куће, у ношњи, и уопште у осећају за уметничку спољашност; али то није могло продрети са толиком силином да би било могуће лучити словеначке елементе од другородних надошлица, и обратно: ту имамо спајање разних својстава, која се данас не дају више лако разабрати и одвојити једно од другог, јер их је спојила модерна култура, коју прихватају кочевљани укрштањем и у дотицају с осталим светом камо их води из године у годину потреба за крухом.

Из Рибничке Долине прелази долењски тип пучке уметности и прелива се према западу у Нотрањскоме, где се показује, што даље продиремо на Запад, све то јачи талијански уплив. Куће су обично зидане, чак и из доба на 150—200 година пре нас, кровови положени и покривени опеком, а раниј даскама или сламом, На Красу су домови ниски и имају често романтичну спољашњост, и то не из естетских већ из посвема практичних обзира — противу буре: мали простор са штедњаком уступио је редовно места пространој кухињи с огњиштем, које је приступачно са три стране, Средња Истра и млетачка. Словенија потпали су под талијански утицај: пучка уметност тих крајева на вишем је степену него другде и ближа је академској изради, Ношња на Красу, по Чичарији, и по другим удаљенијим крајевима Истре, носи у многоме словеначки карактер, али се, с друге стране, у погледу украсивања и боја приближила романском укусу. Нотрањац и Приморац имају смисла за академске облике велике уметности, које посебице веома лако запажамо по црквама њихове уже домовине, Сама грађа често је дело домаћих руку, то доказују значајни домеци на које наилазимо и код крањских цркава. Камените олтаре је израдио често сеоски или суседни каменосеча, док је црквена · опрема дошла редовно из руку сеоских мајстора, иако по туђем потицају; а ни сликара нису издалека наручивали.

У Коротану словеначка пучка уметност утонула је у немачки укус, само вањски облик и раздеоба куће причају амотамо да им је корен словеначки, и да је Корушћанин попримио тип крањске куће. Тога се такођер држи и украс, у резбарији, и у пресликавању. Кућна се опрема држи крањских узорака. Народна ношња, која је још пре 50 година била позната, повукла се у поједине горске колибе; још се жилаво | држи и данас у Зилској Долини, и то само женска. Корушка | женска ношња има на себи доста чешко-народног укуса, а сразмер између обилатости рукава и крила некако је попустио од праве чешке елеганце. Иначе, ношња словеначких Зиљанака је богата и дражесна, и на обући је сачувала још стари начин, да ју опшива светлом кожом. Пучка уметност по. словеначком делу Корушке јавља се и код споменика верског

212