Nova Evropa

осећаја, понименце код црквених грађевина, И код њих опажамо исте типове као на Горењском: исту раздеобу, исте надометке, барокне кровове са слепим прозорима, црвено бојадисаним и бело-зелено-златно онвиченим; радили су их горењски, или такођер и домаћи, словеначки клесари. И ту налазимо, као у Крањској — која је, како рекосмо, средиште словеначког типа и карактера, — крижеве, знамења, ступове, и капелице, које измишља побожност а израђује добра рука словеначког становништва,

Да прегледамо још једном поједине, горе скициране ставке на нашем пучко-уметничком рачуну, уједно. Појавиће нам се слика која показује склад душевне диспозиције, и радост у уметности и у уметничком делу, радост која извире из народног осећања и укуса, Тај је склад добро сачуван. Иако је код пука нижих слојева неговање уметности унеколико уступило уназад, ништа зато; такови су појави чести у повести, и имају психолошке разлоге: практично је мишљење превладало у сељака, итиме је — бар привремено — поезија потиснута из првих редова, Из похлепе за лакшим радом и бољом платом, почео је и Словенац остављати домаћу земљу и путовата у Америку. Напредна техника новога света пререзала је корен култури срца и осећаја: наш сељак, након неколико деценија с ону страну мора, попримио је америчка својства, и повратио се кући као човек без смисла за поезију. То се зло раширило по свим словеначким крајевима, час у већој час у мањој мери, Услед тога напушта се стара домаћа, поезија и полагани ручни рад, у којима лежи главни део чара пучке уметности. Сухопарни американизам цени више оно што је практично и хитро; изравнавајући стројни рад тражи велики материјални добитак, При свем том је у нас још увек укорењена потреба уметничког уживања, и у срцима живи дубоко естетско осећање. Зато је неизбежно да ће се опет поправити садање неповољно стање. А све ако прости пук још и устраје при пасивности, интелигенција ће поставити на дневни ред питање пучке уметности, јер је спознала и увиђа све више њезину несавладљиву стварачку моћ, те почиње да се.интересује за то благо, и да га проучава. Интелигенција ће да зађе поновно у народ, као што је у своје време ишла мода бољих слојева у припросте масе, које су је понародиле: то је круг тока наше и уопште сваке културе у развоју; правило које у суштини не познаје изнимке. А што можда интелигенат поквари, то ће опет сељак да поправи. Само се једне погрешке мора наша интелигенција да чува и клони; да не присиљава народне широке слојеве у њиховој здравој и пучкој естетици на петрифицирану уметност, ни у градитељству, ни у кипарству, ни у сликарству, или чак у народној ношњи, кућној опреми, оруђу и посуђу, те да не

213