Nova Evropa
брзо озбиљан недостатак у томе што нема никакве међународне оружане силе (5шенктан) која би могла начинити обавезним одлуке Лите; а Ново створене државе средње и источне Европе, оторчене су и постале су неповерљиве услед неједнако примењеног мерила на велике и мале народе. У овој последњој, врло важној тачци, ја не оклевам ни за часак да искажем мишљење, да Лига не може радити глатко и на ошште задовољство, догод се ова потешкоћа не узме у обзир и не отклони, Не може да буде две категорије људи у једном равноправном друштву, и равлика у обиму између · разних држава није довољан разлог да се Пподреде мање већима. Особито згодан пример пружа у овом погледу федерални устав Оједињених Америчких Држава, у којем је свака јединица суверена и равна осталима, тако да свака ужива известан минимум права, док већи престиж и утицај већих јединица долази до израза у стотину друтих праваца, Једнакост је увек релативан појам. У приватном животу, апсолутна једнакост међу појединцима мора остати вечито тек · идејом, догод се људски створови буду рађали на свет са разнодиким и неједнаким количинама и каквоћама мозга, енергије, и моћи прилагођивања; не може дакле бити сврхом апстрактна једнакост, него једнакост прилика. Исто то важи и за међународне односе. Никад неће бити могућно успоставити потпуну равноправ- · ност међу народима и расама на земљи; али не мора бити немогућно постићи равноправност у погледу прилика у којима живе, с помоћу Лиге, — или, другим речима, доћи до извесног минимума права које бе ником не сме одрећи или одузети, и до гласа који сваком припада да би био у стању да себе заштити.
Равправљање и посредовање у корист Лите Народа, као новог медијума за интернацијоналне односе, изгледа мени угаони камен сваке плодоносне заједничке акције. Ван ове полазне и главне тачке, жижа, у којој се усредсређује вањска политика помицаће се свакако према становишту које ко буде заузимао на разним странама. да Британце остаће увек у суштини најважније: ширење и јачање антло-америчког пријатељства, које почива на заједничким традицијама и истим политичким идеалима: и даље, одржање по сваку цену 'кордијалне антанте са Француском. Југословенима, чак и онима који су највећи поборници вападњаштва, мора увек и пре света, лебдети пред очима, Русија, као барјактар, не дискредитованог панславизма шездесетих година, већ Оловенства као нове и још недовољно развијене светске силе. Ми русофили знамо, да помрачење сунца у Русији неће дуго трајати, и да ће — кад обе супротне аутокрадије с десна и с лева буду истрошиле своју натомилану злоћу — Русија још имати да изврши мисију и да донесе поруку целом широком свету. Наша је задаћа, да доведемо у склад различне погледе на ствари између Оловена и Англо-Саксонаца, и у том ће правцу много зависити од наших веза са Југославијом Чехословачком, јер они треба да буду “и да себе сматрају посредницима и, у извесном смислу, тумачима између источне и западне Европе. Другом приликом покушаћу да анализујем у неким поје-
4