Nova Evropa

диностима будуће односе између Велике Британије и нових слевенских држава (особито Југославије). Засад знам да смем претпоставити, да ће ваша »Нова Европа« и наша »Нова Европа« ваједнички проповедати и предочавати потребу најтешњих односа између Југославије, Чехословачке и Румуније (а донекле и Грчке), као таранције за, сталност и мир у Средњој Европи. Држим, даље, да, се већ може говорити и о том, да би успостављање нечег више него само сношљивих политичких и економских односа између горњега. блока и Аустрије — која је, не као Мађарска, научила шта значи бити насртљив, и која. је сад, како изгледа, спремна да живи и да пусти и друте да живе — било од великог значаја за идући корак на путу сређивања и реконструкције Европе,

У свему овом, међутим, прво што се има данас учинити јесте уклањање ограда, које спречавају или отежавају интелектуалне, социјалне, економске и политичке везе међу народима. У овом ће погледу, држим, »Нова Европа« моћи учинити један нарочито користан и потребан посао. Морам признати да сам се чудом чудио, ва време свога последњег путовања по Јутославији, колико је висок и дебео кинески зид који одваја целу земљу не само од запада, нето и од њених непосредних суседа, Сасвим је чудновато, на, пример, али је нажалост истина, да ћете у далекоме Паризу или Лондону више новости чути о Букурешту или Атини, о Софији и Прагу, нето о Београду. Изолованост је данас главна и животна опасност Југославије, а она није само последица неуређености жељезница, и поштанског саобраћаја, нити невероватне слабости и неумешности паринарница и пограничних установа по целој Европи, већ исто толико и још више индиферентности и прекомерне провинцијалности интелектуалних класа, у Београду исто онако као и у дагребу, ЈЉубљани или Сарајеву. У својим напорима да прошири платформу и повећа мерило интелектуалном раду и утицају на свет, »Нова Европа« наићи ће поуздано на симпатије свих оних који у западним земљама чине што до њих стоји да би сузбили и код своје куће своје рођене недостатке и политичке предрасуде.

Р. В. Сџтон-Ватсон.

Из нашег програма.

Ко је могао и помислити, кад смо оно после слома Србије ишли кроз Албанију, и док смо живели у изгнанству, да ће исти људи који су водили политику у некадашњој Србији пре и на почетку рата, и који су се задржали на управи државе без земље само зато што није било никога организованог да их замени; ко је могао помислити тада кад се све оно дешавало, и после света оног што се десило, да ће ти стари државници, политичари, народни посланици и новинари, улазећи уз Српску Војску — или после војске — у проширену и уједињену отаџбину, или затекавши се онде, опет стати