Nova Evropa

чела, из којих проистиче право уметничко стварање и изражавање много бујније него из уских естетских канона, Треба их потсетити, наравно у најбољој намери, да се права, модерна уметност у Европи Састоји у нечем вишем и бољем него што су кубизам, футуризам, и слично,

| У овој групи има и један вајар, Франк Добсон, на којем се још осећа утицај покојног Годије-Брзешке, палог у рату у најбољим својим годинама. Добсон клеше камен врло вешто и с много правог равумевања за материјал, те је добро дошао једној земљи која не обилује оригиналним каменоресцима, Јер, осим Ерика Гила и госпођице Кан Милне, једва да има још кога да бисмо га могли истаћи у овом правцу. Јакоб Епштајн изгледа да је, на своју штету, напустио камен, да би се непосредније могао изражавати у реалистичком моделирању, чега имамо несрећан пример у његову толико дискутовном »Христу«.

Врло су здрави и ведри циљеви уметничке групе Седам и Пет, који би хтели »да изразе што осећају на начин да их може свако разумети, а не желе да постављају никакве теорије нити да наџадају нешто што је пре њих било«. Они би да окупе око себе људе који не мисле да постану познати само услед претеривања у форми или у бојама, већ верују да се можв бити искрен па ипак не досадан. — Нико не сумња у искреност уметника, ове групе, али њихова изложба покавује много мање живота и снаге него изложба оне прве групе. Има, међутим, један међу њима, који оправдава отварање изложбе: Виљем Вајлдман. Рођен у Манчестру, он већ поодавно вредно ради у Лондону, али га још увек не познају онолико колико заслужује. Његове слике живим бојама, врло су деликатне и свеже, но њетова главна вредност као сликара је у његовим пејсажима масне боје. Најбољи међу њима могу послужити као узор, како се сликају енглески предели кад неко воли своју земљу и свој посао.“

Учинила би се велика услуга британској уметности, кад би се нашао неки љубитељ да приреди изложбу радова и уметника, чија смо имена горе споменули и других уметника, из прошлости, као Роландсон-а, Хотарт-а, Ренолдс-а, Медокса Брауна, Алфреда Стивенс-а, Блеке-а, и Турнера. Упоређења која би се отуд дала извести била би врло корисна и занимљива, — привукла би пажњу на оно што нам је дала стара уметност, док би у исти мах била подстреком за рад младим уметничким нараштајима. И, добро састављена. могла би ићи и пред осталу Европу, без страха да нећемо бити достојно заступљени у светској утакмици лепих вештина,

Ернест Х. Р. Колитгс.

Винко УЖганец: Хрватске пучке попијевке ив Међимурја. (Други свезак, 1920).

Први свезак хрватских пучких попијевака из Међимурја, који је ивишао године 1916, био је поздрављен необично срдачно, и сма-

104