Nova Evropa

трао се у неку руку откривењем некога давно изгубљеног блага, које нас је изненадило својом ботатом садржином. Тај први свезак добио је прије неколико дана новог друга, који је имао бољу и мир нију историју свога постанка, јер није више било маџарских жандара, који би пазили на кретање жупника, „ланца, нити је он морао приређивати потајних састанака на којима би, слушајући пјеваче, биљежио ноте и под њих стављао прекрасне стихове народве поезије. Вриједни сабирач и композитор сабирао је за ову свеску попијевке на опрелуи посијелу, гдје се сада слободно ори наша, пјесма, а пјевачи му и сами долазе несметани и слободни, сада своји у свом, Г Жтанец даје у овој другој свесци 43 хармонизиране попијевке, од којих је 30 из самих Декановаца. Штета што у овој свесци нема, стварних биљежака и опазака, као што их је аутор додао у првој свесци свакој попијевци, употпунивши тако њихове фолклористичке особине, које постају тек онда јасне и двоструко занимљиве кад их прикаже и интерпретира личност која, их најбоље зна и разумије. |

TF Жтанец је хармонизирао и ове попијевке на свој особит начин, стварајући увијек карактеристично изражене композиције, из којих проговара јасно и непосредно народна душа, Композитор оставља мелодији њену исконску снагу у посве једноставној проведби, подупирући је увијек хармонијама које се потпуно подуда“ рају с карактером мелодије, ритма и поезије, У овој је свесци JRraнец нешто слободнији, и еластичнији у провађању мелодијске ли-

није, тако да ће и те попијевке концертна, сала прихватити и завољети. У свима тим пјесмицама с њиховим кратким, значајним мотивима, кључа чар текста и мелодије, У тим, често наивно израженим, мислима има неискавано богатство осјећаја и велика скала најравоврснијих чувстава. Отменост и финоћа њихова лиризма, има једну нарочиту племениту словенску ноту. Њихов архаистички карактер избија нарочито из оних попијевака које.су посве близу старим начинима (дорски, фригијски, еолски), и те су типично међимурске, особито у својој мелодијској грађи. У њима има готових фрагмената старогрчких или црквених љествица, што значи »да Су настајале, природно, без утјецаја новије глазбе, која се темељи на, искристализираним дур и мол љествицама«, како то каже њихов срижни сабирач. Управо те пјесмице архаистичкота карактера, имају највише додира с великим и дубоким сентиментом словенске и поименце руске попијевке. Често се чује готово исти мотив који се пјева тамо далеко у руској степи. У пјесми »драсла ми је руска, кре двора« (с-а-4-а), на примјер, чује се управо посве идентичан узвик бурлака с Волте („Еј ухнем....!«). Уопће оне имају у томе Бише додира и са словачким него с осталим јужнословенским попијевкама. Увјерен сам, да је управо у тим попијевкама, сачуван континуитет о прадавном словенском прошлошћу, тако да би се

>

705.