Nova Evropa

скоро могло рећи за успаванку у другој свесци (»дибу, хају, дете малд..... «), да је настала код колијевке СОловенства.

„Кганчев рад има двојаку сврху: он је, прво, сабирањем тих попијевака спасао многе од потпуне заборави, јер су их само најстарији људи у селима знали. Млађарија није за њих марила. стојећи под утјецајем тежње за новим и свакидањим; то је налазила у ритму маџарског чардаша, или у њемачким пјесмама које су лолазиле са штајерске границе. Аганепц је мноте изнакажене полијерке гредовно у ритму и у т. зЕ. »цифрању«) очистио од заразе, и уклонивши онај типични маџарски рубато, пружио народу опет њетово блато у исконској форми. Пјевачки збор (сељачки) у Мацинцу (под вреном управом жупника Лишњака) постао је пропагатором 4Атанчевих настојања, па се већ данас, само након неколико година, види знатан успјех, тако да је страна зараза управо дјеловањем Жтанца и његових помагача осуђена на смрт.

Осим тота, обе ове свеске постаће приручником за многе пјевачке зборове, који култивирају народну попијевку, јер је међимурска попијевка у хармонизираном руху г. Лианца, као оно некад руковети Мокрањчеве, побиједила несамо загребачку концертну салу него и ушла у глазбене заводе иностранства, на пр. бечкога »Мувикферајна« (прије двије године, на концертима »Лисинскога«). И право је да тај народни бисер реси наше концертне програме, кад се у тим мелодијама и текстовима »чује историја стотину пут прекопаних међимурских гробишта, и из њих наслућује доба наших жреца ив предћириловеских дана, доба кнезова и краљева, наше радости и бола, — оне су доиста свједоци наше историје... .«

Др. Виктор Новак.

Књиге и листови.

Кратка историја Енглеске.

Енглези су од свих европских цивилизованих народа најдуже живели у друштву и имали најбољу прилику да се развијају у свима правцима. Иако је њихова повесница пуна борбе — пунија него што се на континенту обично мисли —, њима је свака борба помогла да оду за степен више, и није их бацала унатраг на одвише дуго време као например нас Југословене. Само је тако било мотућно, да је Енглеска, која у дванаестом веку — у доба. Немањића, није била ни већа ни културнија од Орбије — оде толико напред и постане најцивилизованија држава у Европи, док смо ми тек данас на прагу да коначно стресемо окове оријенталске који су спутавали и задржавали за толика столећа развитак наше народне културе и државе. Ив истота равлога — зато што је борбом ишла стално унапред — историја је Енглеске врло поучна за све остале Европљане: у њој је већ забележен сваки покрет који искрсава на континенту, јер се пре тога јавио био у Великој Британији; Ен-

106