Nova Evropa

Огист Говен.

Видајући ране и подижући рушевине, наш народ благосиља прво своје мртве, а одмах затим он не заборавља ни на своје живе пријатеље, јер је захвалност урођена његовој души. Један од наших највећих пријатеља у Француској јесте Огист Говен, и с поносом бележи покрет »Нове Европе« његово име међу имена својих оснивача и главних покретача.

Цео свет се диви војничком тенију маршала Фоша и његових ратних другова, и Француза и савезника. Али нису само велике војсковође водиле и добиле овај рат; иста слава припада и оним смелим људима, који су у то судбоносно доба водили и бодрили јавно мишљење, јер се никад не може довољно истаћи пресудни утицај морала у коначној победи.

Међу те моралне вође долави на, једно од првих места, можда испред свију осталих, г. Огист Говен, политички директор листа »Јоштпа! дез Пеђа!з«, овај генерал на перу, једна од најивразитијих личности савремене Француске,

Нико од оних који су у великом либералном органу франшуском читали свакодневне чланке овога писца, — а њих је безброј, у Француској и у иностранству, — неће заборавити његове снажне и племените речи, високо надахнуте, пророчки тачне, које су као мач раздирале лажи, обелодањујући подмукле замке наших непријатеља. Човек је бивао узбуђен пред толиком величином савести, пред тако чврстим убеђењем, пред тако ватреном убедљивошћу, и чисто је осећао жељу да му довикне своје дивљење,

Нећемо овде да дефинишемо неуморну делатност г. Огиста Говена, њетове ретке књижевне особине, ни утицај који је вршио. То су, уосталом, други, позванији, већ учинили, и учиниће, Г. Марсел Калшен например, који није њетов политички пријатељ, одао му је признање поводом јадранског питања. Олавећи смело држање председника Вилсона које је »пробудило клороформисане народе«, и устајући против држања штампе, социјалистички посланик пише у „Нитап:е« од 28. априла 1919: »Један једини буржоаски новинар спасао је част овога пута. Г. Огист Говен, у »Дебатама«, бори се за ствар здравог разума, међународне правде и трајнога мира«,

Подсетимо овде, у неколико речи, на главне моменте овога, племенитог живота, После завршених студија у Школи Политичких Наука, Г. Говен би примљен на конкурсу кандидата за дипломатску струку. Али министар га избриса са листе, из разлога унутрашње политике,

Он се онда посвети новинарству. Сарадник и секретар часописа ле droit international privć«& 1887, он уђе, две тодине доцније, у уредништво »Дебата«. Г. А. Рибо, поправљајући неправду свога претходника, одреди та 1892 у европску дунавску комисију и он оде у Румунију, где је остао до 1. јануара 1904. На-