Nova Evropa

Њихове ученице, рођене играчице, брже боље науче играти наша кола, и — у оделу наших народних покрајина — пронесу им славу не само по стручним школама већ и по концертним салонима и јавним забавама Лондона, и Велике Британије. Госпођица, Гласу бтић, која, је као болничарка, у Крагујевцу, пре повлачења, видела, играти коло у Србији, била је прва којој је пала на ум мисао да, позове наше ђаке на игру у Рагогда-СоПебе, где их је прихватила њена друтарица, учитељица играња, госпођица Сјатке, Оне су највише учиниле да се тако наша народна мувика и игра популаришу у Великој Британији, и сад су — ya припомоћ госпођице Едмагдав, одличне певачице наших народних мелодија — објавили нека од наших кола и у књижици, са нотама и објашњењима која одају савршено повнавање посла, тако да ми сами можемо понешто да научимо од њих о нашим рођеним народним играма, Књижица је ивишла у издању самог колеџа (Вегштап Оегет Отоп) у Дартфорду, а приход је намењен добротворним фондовима у корист Србије (8 шилинта).

Нове књтге.

»Јужпословенске Народне песме«, албум са 48 песме из скоро свих јужнословенских земаља, на три јевика: српскохрватском, ентлеском, и француском. Албум је за певање, и гласовир, у музичкој ревизији и редакцији г. Косте П. Манојловића, а постао је иницијативом и настојањем одличне и угледне дубровачке обитељи П Митровића у Лондону, да би задовољио првенствено потребу ентлеске и француске публике, која је за време рата имала прилике познати и заволети нашу народну музику. На њему је сарађивало, уз госпођу FH. Митровић, више јужнословенских и енглеских књижевника, уметника и музичара, међу њима и Иван Мештровић који је израдио цртеж за корице. Цена је овом албуму 10 шилинга и 6 пенија, а може се добити преко књижаре О. Б. Цвијановића у Београду. »Вугеника, тигијена човечјег зачећа ч проблем наслеђа«, од Дра. Влад. О. Станојевића. Издање Министарства Народног Здравља.« — Добили смо белешку о овој књизи из Министарства Народног Здравља. Док добијемо саму књигу, проговорићемо о њој више.

»Документи 0 устанку Срба под Карађорђем Петровићем«, прикупио Др. А. Ивић, изашли су као »Вијесник кр. хрв. слав. земаљског аркива« (тод. ХХГи ХХП за године 1919 и 1920) и достављени су од стране председништва краљ. вем. владе уредништву. — О овој књизи донећемо приказ и оцену из пера нашег сарадника проф. Шишића.