Nova Evropa

· Deoničarska društva igraju u današnjoj privredi sasvim drugu ulogu nego što su je igrali pre rata, Dok su ranije ona — osim raznih manjih novčanih zavoda — bila retkost, danas skoro cela naša privreda leži u rukama deoničarskih društava. Ustanovama kao što su S 80 ı slične zakona o akcijonarskim društvima u bivšoj Srbiji, onemogućuje se deoničarskim društvima podržavanje rezervnogda Ionda, i time se znaino slabi njihova finansijalna situacija. Finansijalni kredit države ne da se dugo održavati veštačkim načinom, sileći privredne institucije, koje ı same trebaju kredita, da svoje rezervne fondove ulažu u državne papire. Mi danas imamo društva koja, premda imaju rezervne fondove od desetaka milijona kruna, ipak su, da bi razvila svoja poslovanja, bila prisiljena uzajmljivati kod novčanih zavoda daljne desetke milijona, Korist koja bi se imala od toga, da plasiramo za koju stotinu milijona kruna državnih papira više, daleko je manja od štete koja nastaje usled sputavanja raspolaganja kapifalom naših deoničarskih društava. Prenosom rezervnih fondova na deoničarsku glavnicu, situacija se već utoliko pogoršala, da će se sada morati isplaćivati dividenda na daleko veću glavnicu. A to je učinila sama bojazan, da bi se S 80 srpskoga zakona o akcijonarskim društvima mogao proširiti na čitavu našu državu,

U vezi sa pitanjem gratis-deonica, nameće se još jedan, sličan problem, Kod definitivne regulacije valute u odnosu 1 : 4, skoro će, ako i ne šira publika ali bar privredna poduzeća, morati početi računati u dinarima, isto kao što će se ı knjige morati voditi u dinarima. Prema tome, moraće se i deonice, koje danas još glase na krune, preračunati na dinare. Najednostavnije bi bilo, da se i za deonice zadrži ista relacija 1 : 4, te da se prema tome za svaku deonicu od 400 kruna dade jedna nova od 100 dinara, Neka su poduzeća već i spojila više manjih deonica u jednu novu, po 400 kruna, da bi kasnije mogla da to Jednostavno preračunaju u 100 dinara,

Ali problem ipak nije tako jednostavan. Sasvim je druga situacija ako imamo Jedno poduzeće koje je danas osnovano recimo sa deoničkom glavnicom od 1 milijon kruna, ili ako imamo jedno poduzeće, sa istom glavnicom, koje Je osnovano još pre rata. Ako je ovo drugo poduzeće uložilo svoju glavnicu u zgrade, tvornice, strojeve, ili u druga realna dobra, jasno je da se ono nalazi u sasvim drugom položaju nego li ono novo poduzeće, i da njegova deonička glavnica danas faktično mnogo više predstavlja nedo 1 milijon kruna ili 250,000 dinara. Budući da se realna dobra ne dadu smanjiti u relaciji 1 : 4, to bi se imala stvoriti mogućnost, da i ova poduzeća mogu provesti izmenu svoje deoničke glavnice al pari, to jest sa 1 milijon kruna na 1 milijon dinara, Takovih poduzeća, doduše, nema mnogo, jer su skoro sva naša deoničarska društva, tokom a osobito posle rata, po nekoliko puta povišavala svoju deoničku glavnicu, Time su realna dobra, koja su služila kao neka posebna rezerva, postepeno takoreći razvodnjena na sve više i više deonica, pa je time srazmerno slabila i unutarnja vrednost pojedine deonice, Prema tome, situacija nije jednaka za sva naša deoničarska društva. Društva koja za vreme rafa, ili posle rata, nisu povisila svoju glavnicu, a imaju je ulo-

394