Nova Evropa

djivati čudjenje, i njegovo lutanje u stranu napunja čoveka uvek grozom, gnušanjem, strahom, No on svejedno ide napred .— možda još sigurnije i brže baš zato što ga vodi instinkt, možda još lepše, čestitije, moralnije baš zato što i njegova zastranjenja potiču samo iz nadmoćne težnje za napretkom, I onda, kad je to zastranjenje najače, najgroznije, potpuno alodično, bez trunka razbora, kad stojimo pred njim kao pred nečim što naš um nikako ne može da shvati, — i onda se, možđa najače, u dubini duše radja osećaj te nepojmljive veličine, nastaje nesvestan pokret da se poklonimo pred njim u nejasnoj spoznaji sitničavosti sve logike i svakog razbora, штоуапја.

Gresi su naroda, u najviše slučajeva, gresi onih koji mu se stavljaju na čelo. Onda kad veruje, on postaje dobar kao detence, mekan, pristupačan, popustljiv, kao materijal iz kojega se dadu načiniti najlepši, najčudesniji, najuzvišeniji likovi, 1] ako se iz njega u takovome času ne učini najviše što se uopće dade učiniti, krivnja je na onima kojima bolesna ambicija natkriljuje sposobnost, lako nakon takvogš časa gipkosti, poslušnosti, dobrote, zapada narod u delirij besa, osvetljivosti, razaranja, opačine, krivnja je na onima koji su njegovu poverljivost izrabili u svrhe sitne, lične, beznačajne, koji su lakoumno zlorabili neprocenjivi dragoceni materijal, — Gresi su naroda u najviše slučajeva gresi inteligencije, a dobrota je naroda u najviše slučajeva izbijanje onoga primarnoga u njemu, unuftrašnjega, dubokoga, što nije dospeo da pokvari nitko, da oskvrni nitko, nitko da to pretvori u opačinu i zlo,

Narodni život — u najširem smislu reči — reprezentira u svako doba nekoliko tisuća ljudi koji na sebe preuzimaju uloge vodja, učitelja, spasitelja, nadmećući se jedan s drugim, krešteći, vičući. sve ostalo, sav narod, stoji kao nemi, nespretni, tromi kolos što ne zna kuda će, koji prisluškuje i ovde i onde, neodlučan, smeten, bedan. Po njegovim ledjima, na prsima, na glavi, na nogama, selo je bezbroj silnih, bockavih, neumornih parazita što ga sisaju, vitlaju, teraju napred i natrag, ovamo i onamo, ne sustajući nikad, zadlušni, besni, pakosni, I što onda, ako on u času očaja skoči od bola u stranu? I što, ako on, u želji za olakšanjem, pokuša stresti sa sebe sva ta mala, sićušna stvorenja, što mu svojom vikom, svojom dernjavom, svojom svadjom samo zaustavljaju hod? — 1 najgolemija sposobnost patnje imade svojih granica, i najveća strpljivost, podnošenje može se u času očaja pretvoriti u bes, u razaranje, u nešto sasvim obrnuto od pozitivnog,

Narod — alogični, nemi kolos — nije nikad ništa kriv. On radi samo prema impulzima koji nastaju spontano, bez refleksije, III

Jugoslovenski problem nije zapravo nacijonalan problem, Misao jedinstva nastala je pre misli nacijonalne, i ona će, ostvarena, živeti. i onda kad nacijonalizam posvema završi svoju misiju. Kroz vekove i vekove ·bujala je u podzemlju kao nevidljiva sila, nastojeći da spoji raskinute delove jednoga organizma, da oslobodi razapete

452